Vidiš putniče, baš tu, ispred tebe, ugasilo se nekoliko života, a sada vidi tamo iza, i tamo se dogodilo, i tamo, i tamo, i tamo. Gde god da se okreneš čućeš iste priče, zato ne dozvoli, da ljudi progone ljude, ne dopusti da naše staze nestanu, da naši koraci ostanu izgubljeni. Ti koračaš stazama nestalih koji su na okrutan način postali heroji.
Kada bi neki ljudi znali koliko kulturnog blaga krije Kosovo i Metohija, odmah bi otkazali sve aranžmane za Rim, Pariz ili Beč. Još kada bi bili svesni da je u medijima samo podignuta bespotrebna prašina i da su na Kosovu kao turisti potpuno bezbedni - gde bi bio kraj atrakcijama koje tamo čekaju.
Ako ste mislili da su bajke rezervisane samo za one plave krvi – onda ste se prevarili. Bajke, pre samo vek, dva bile su rezervisane i za članove porodice Dunđerski, kojoj su pripadala dva od tri dvorca (mađ. kaštela) koja su nas čekala na ovom izletu. Naravno, kada se krene na ovaj izlet treba isključiti očekivanje da će vas sačekati nešto poput Diznijevog zamka, ovde se radi o skromnijim, ali vrlo ljupkim zadnjima koja...
Lepotu obično ne treba tražiti daleko, ona je tu, pored nas, samo se okrenite. Ljudi putuju daleko u potrazi za spektakularnim mestima, a na kraju dođu kući i pronađu najlepše predele baš tu u svom zavičaju. Zato posebnu draž ima upoznavanje svoje zemlje. Kada uvidiš da tu blizu tebe postoje predeli, ljudi, svetinje i gradjevine koje nisi upoznao. Kada se osetiš ponosno jel su tvoji preci imali udela u toj lepoti.
Najsevernije odredište koje se može obići u Srbiji je Subotica, mali šarmantni grad sa puno uticaja srednje Evrope u arhitekturi, koji toliko lepo nosi. Iako ima vojvođanski duh i pečat opet je unikatna i potpuno drugačija od ostalih gradova naše zemlje. Ono što mi se najviše dopada u ovom gradu je njegov mir, život bez popme, lagani koraci na glavnom korzou i secesija koja ne izgleda napadno već potpuno graciozno.
Da Zlatibor nema ni jednu drugu atrakciju, svakako bih mu se vraćala zbog vazduha, čistog poput alpskog. Čini mi se da je ova lepa planina najbolje mesto na koje neko može „odvesti“ svoja pluća. Makar i dan na Zlatiboru i njegovom opojnom vazduhu daje neverovatnu energiju koju donosimo sa sobom kući po povratku sa putovanja. Ipak, da ne bude da govorim bez podloge, samo bih uputila informaciju da Zlatibor zovu vazdušnom...
Po meni, Sremski Karlovci su Vojvodina u malom – skladno, mirno okruženje idealno za obilazak u svako doba godine. Beskrajno je slikovit u koji god njegov deo da zavirite. Iako nisam pesnik, mene ovaj grad kad god ga podsetim inspiriše da napišem nekakvu pesmu, o vinu ili o ljubavi. Vinu – zato što je ovo grad vina. Ljubavi - zato što njegove uličice izgledaju beskrajno romantično...
Novi Sad je drugi grad po veličini u Srbiji, ali onaj ko planira da ga obiđe po prvi put ne može očekivati da će naleteti na nešto manje užurbanu gradsku „ludnicu“ od prestonice, Beograda. Zapravo Novi Sad je njegov potpuni kontrast. Osećate da niste u nekom malenom gradiću, a opet sa druge strane nema karakteristične žurbe i jurnjave koja postoji u gotovo svim gradovima njegove veličine.
Moja generacija pamti siromašnu, gladnu socijalističku Rumuniju koja nas nije privlačila kao turistička destinacija. Danas je Rumunija, koja je već 11 godina članica EU – sasvim druga zemlja. Temišvar - grad na svega 140 km udaljenosti od Novog Sada idealno je меsto za jednodnevni izlet. Vojvođane za taj grad vezuje i 200 godina zajedničke istorije u Austrougarskoj, a nekada je u njemu živela brojna i značajna srpska zajednica.
Put kojim se prolazi dok se vozi ka odredištima je priča sam za sebe. Predeli su kao sa razglednice, a Dunav je saputnik više od pola puta. Stoga, vožnja prolazi u „tren oka“ jer je nemoguće ne prepustiti se i izgubiti se u lepotama koje se vide kroz prozore autobusa. Sve to upotpunjuje priča vodiča koji nas je upoznao bolje sa predelima...Doživljaj je upotpunilo i to što je to jutro bilo puno niske magle, koja je dodala na bajkovitosti.