Nadomak Pirota i Stare planine, nalazi se pravi prirodni raj koji pravi Zavojsko jezero. Ono predstavlja izvor besprekorno pitke planinske vode. Ipak, ta voda nije i za kupanje. Postoje samo divlje plaže gde se odluka da se okupa donosi na sopstvenu odgovornost. Bez obzira na to što plaža nema, ovo jezero je prava oaza spokoja, na kom se može uživati u beskrajnom plavetnilu jezera koje u svom najširem delu doseže i preko 500 metara, ali i u čistom vazduhu s obzirom na to da ne postoje zagađivači ni u široj okolini. Osim toga, Zavojsko jezero vole i pecaroši kojih ima dosta. Za njih je ovo jezero i prava "poslastica" jer je prepuno različitih vrsta ribe, a najviše je potočne pastrmke. Zanimljiva je, ali i tragična priča o nastanku Zavojskog jezera. Na njegovom dnu ostala su sela Zavoj, Mala i Velika Luknja, koja su potopljena 1963. godine kada se u kanjon reke Visočice sručilo jedno od najvećih klizišta bivše Jugoslavije. Jezero je dobilo ime upravo po nekadašnjem selu Zavoj. Na dnu je ostalo 500 kuća, novi most, škola i crkva. A zahvaljujući brzoj reakciji vojske stanovništvo je brzo evakuisano i nesrećnim slučajem stradalo je (samo) dvoje starijih meštana. Nakon nastanka u martu te godine, jezero se neprestano i vrlo brzo uvećavalo. Mora se istaći da je Zavojsko jezero u Srbiji jedinstveno po načinu na koji je nastalo i tu leži njegova jedinstvenost. Danas je ovo omiljeno izletište Piroćanaca i Nišlija, ali i sve više i turista iz cele zemlje i inostrantva, na njemu se najčešće boravi u letnjim mesecima kada ono predstavlja izvor mira i čistog vazduha.