Manastir Manasija/Manasija Monastery

Povučen u mir i tišinu, u živopisnoj klisuri reke Resave, nedaleko od Despotovca, nalazi se manastir Resava, danas poznatiji pod imenom Manasija. Svojim velelepnim hramom i snažnim utvrđenjem, vekovima je privlačio pažnju putopisaca. Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića, čije se mošti, po analizama arheologa, antropologa i stručnjaka za DNK analize, nalaze u južnom delu crkve, ispod bele mermerne ploče. Počeo je da se zida 1407. godine a gradnja je okončana 1418, kada su se uselili monasi, pa je odmah posle osnivanja Manasija postala kulturni centar despotovine. Njena resavska škola bila je prepisivačka radionica, izvor pisanih dela i prevoda i posle pada despotovine, kroz ceo 15. i 16. vek. Knjige iz te radionice slovile su za dobre, pouzdane, odlično izvedene, bez grešaka u rečima, slogu i akcentu. Danas ženski manastir, čije se sestrinstvo zdušno posvećuje molitvi i očuvanju manastirskog kompleksa i života u njemu, Manasija i dalje predstavlja svedočanstvo o neobično živoj umetničkoj i kulturnoj aktivnosti u Srbiji s početka 15. veka.