Rajac jedan dan na planini

Kratki opis:

Aktivnosti:

Opis ture:

Polazak iz Beograda u 8h kod Vaznesenjske crkve, ulica Admirala Geprata.

Vožnja ka Rajcu Ibarskom magistralom.

Poseta manastiru Arhangela Gavrila u Moravcima.

Predanje kaže da je u davna vremena ovuda hodio izvesni vojvoda Rapa. Bio je veoma mudar i hrabar i bolovao od nepoznate bolesti, koja je ostavila vidljive tragove na njegovom licu. Jednoga dana zaspao je pored izvora koji se tu nalazio i u snu mu bi rečeno da se tom vodom umije i okupa, pa će tako biti izlečen. Tako je i bilo. Iz zahvalnosti Bogu, vojvoda dade da se sazidaju crkva i konaci, a manastiru pokloni sela i imanja. I tako nastade manastir Moravci, nazvan prema imenu sela u kome se nalazi. Predanja su se kasnije proširivala, pa je vojvoda Repa poistovećen s kraljem Urošem Prvim Hrapavim, koji je vladao u trinaestom veku i koji je svoj nadimak dobio po ožiljcima na licu.

Dugo je Moravički manastir bio jedan od bogatijih u ovim krajevima. Sve do 18. veka, kada su ga Turci do temelja srušili. Zapusteo je manastir, a veliki zemljišni posedi pored reke Ljig zarasli u korov. Godine 1798. jeromonah Gerasim Georgijević, koga je narod od milošte zvao Hadži-Đera, počeo je, uz pomoć seoskog kneza Nikole i naroda ovog i okolnih sela, da obnavlja manastir. Podignuta je nova crkva brvnara, a od preostalog materijala manastirskih ruševina sazidani su konaci za monahe. Tako je počeo novi život stare svetinje. U njemu su se okupljali duhovnici i ratnici, ugledni ljudi i narodne vođe. Radila je u njemu i škola, sve dok je nije razrušila zalutala granata tokom Kolubarske bitke.

Mudar i vešt, sposoban da vodi narod i narodne poslove, Hadži Đera piše knjige i rastapa zlato, savetuje raju i bori se rečima kao sabljom – smetao je Turcima, koji su znali da je on jedan od srpskih vođa koje pripremaju ustanak. Kada je počela seča knezova i kada su Turci njegovog sabrata hadži-Ruvima na prevaru doveli u Beograd i pogubili, znao je da će doći i po njega. Čekao ih je u svom manastiru. Posekli su ga za vreme jutarnje službe, pred oltarom, dok se molio Bogu i blagosiljao narod.

Govori se da je njegova pogibija najviše pogodila Karađorđa, koji je pre svakog boja “uvraćao u kečerski kraj, da se posavetuje sa hadži-Đerom i od njega primi blagoslov za svoje naume”. Vele da je tokom ustaničkih bitaka govorio da je hadži-Đera uvek s njima i da se raduje njihovim pobedama. I Knez Miloš je u Moravcima održao skupštinu srpskih knezova, posle koje su krenuli na Čačak i do nogu potukli Turke.

Oko 1835. manastir Moravci pretvoren je u parohijsku crkvu, a na mestu stare crkve brvnare, podignuta je nova, od kamena. Posle samo tridesetak godina, zbog loše izvedenih radova i ova crkva je srušena i umesto nje podignuta nova (1858), koja i danas postoji. To je jednobrodna građevina, s baroknim zvonikom, zidana od cigle i kamena. Novi ikonostas postavljen je 1939. Na njemu je oslikano 27 ikona, koje je uradio protosinđel Nikodim Brkić. Predanje govori da su se ovde nalazile i čestice moštiju apostola Tome koje je hadži-Đera doneo s pokloničkog putovanja u Svetu zemlju.

Posle posete manastiru, nastavak putovanja do Rajca, sa kratkom pauzom za kafu Ljigu, u Vodenici kod Uče, autentičnom etno ambijentu ovog kraja.

Radisavljevića vodenica na reci Ljig najveća je od nekadašnjih osam vodenica u ovom kraju i jedina je u funkciji.Ne zna se tačno kada je podignuta, ali po usmenom predanju postojala je još za vreme Turaka kada je bila u vlasništu nekoga turskog bega ili age.Prvi pisani i pouzdani tragovi o postojanju vodenice datiraju iz 1882 godine.Trenutnutno u vodenici rade dva kamena, treći nije u funkciji. Vodenica melje sve vrste žitarica na tradicionalni način, snagom vode, a najviše se melju beli kukuruz i pšenica.Pored ovih žitarica u vodenici se melju još i žuti kukuruz, ječam, raž, a u poslednje vreme sve više i heljda. Zanimljivo je da su za vreme Drugog svetskkog rata Nemci u njoj mleli pasulj.

Danas se u vodenici mogu kupiti sve vrste integralnog brašna.  Pored vodenice nalaze se i restoran sa domaćom tradicionalnom kuhinjom.

Posle pause za kafu, nastavak putovanja do Rajca, vrha planine Suvobor.

Na planini Suvobor, na 848 metara nadmorske visine nalazi se Rajac, planinski vrh prijatne klime i izuzetne lepote. Fascinirani bujnim šumarcima i livadama koji pokrivaju njene obronke, stari putopisci su ovu planinu nazvali „rajem na zemlji“, zbog čega je i dobila ime koje danas nosi. Šume bukve, hrasta, breze, jasena i cera čine ovu planinu idealnom destinacijom za ljubitelje prirode jer mogu proći svaki njen pedalj šetajući se potpuno uređenim stazama za pešačenje i planinarenje. Bogate i raznovrsne šume i proplanci na Rajcu ispresecani su potocima i rečicama bistre vode u kojima žive razne vrste slatkovodnih riba.Dok hodate utabanim šumskim rajačkim stazama, nemojte se iznenaditi ako vidite fazane, srndaće, lisice, divlje svinje, zečeve ili grlice u letu. Zbog raznovrsne divljači, Rajac je popularan i među lovcima. U ovim živopisnim šumama nalaze se i skriveni ulazi umnogobrojne pećine i jame, u koje se možete ušunjati i istražiti podzemni svet Rajca.

Najpoznatija od njih, Rajačka pećina, izuzetno bogata pećinskim ukrasima, nezaobilazna je destinacija za sve posetioce ove planine. Potok koji teče kroz njene 300 metara duge hodnike povremeno pravi podzemne vodopade i jezerca, što stvara prizore koji posetioce ostavljaju bez daha.Bogatstvo livadskih površina, s dugom mekom planinskom travom, svake godine okuplja na hiljade posetilaca na tradicionalnoj manifestaciji "Kosidba na Rajcu". Dok se najhrabriji posetioci bore za titulu najboljeg kosača, posetioci mogu da uživaju u degustaciji tradicionalno pripremljenih jela, propratnom kulturno umetničkom programu i tribinama.

Rajac posetiocima pruža priliku da se na trenutak vrate kroz vreme i nauče nešto o istoriji ovoga kraja. U Prvom svetskom ratu Rajac je bio poprište jedne od najvažnijih bitaka između Srbije i Austrougarske, Kolubarske bitke, koja se odigrala krajem 1914. godine. U čast borcima stradalim u bici podignut je spomenik „1300 kaplara”. Na Rajcu se nalazi i spomen-česma podignuta vojnicima iz Prvog svetskog rata, kao i nekoliko spomenika posvećenih palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Slobodno vreme za individualne aktivnosti.

Fakultativno:odlazak na kružnu pešačku turu sa vodičem-bez doplate.

Pešačenje oko 4-5km ukupno, rekreativno, nije potrebna posebna fizička pripremljenost.

Slobodno vreme za ručak u planinarskom domu na Rajcu.

Povratak za Beograd u popodnevnim časovima.

Dolazak u Beograd u večernjim časovima do 19h, u letnjim mesecima oko 20h.