Taj neverovatni hostel "Republik"

Piše: Ana Kostadinović Kosta

Svraćala sam i ranije u Užice, ali nisam se zadržavala dovoljno dugo u tom gradu da bih ga doživela u punom svetlu. Ali eto, uz Serbian Adventures čak sam ga i zavolela! Grad koji se nekad zvao Titovim, čuva najveću izrađenu bistu maršala i jedinu za koju je pozirao u civilnoj garderobi. Taj džinovski Tito danas stoji u dvorištu istorijskog muzeja. U gradu je parola „Smrt fašizmu, sloboda narodu“ našla svoje moderno uporište u eko-hostelu „Republik“ - jedinstvenom smeštaju u Srbiji u kom počinje moja petodnevna avantura.

Ture s ekološkim predznakom

Hostel „Republik“ zaista je uređen po ekološkim standardima, dok je njegov čitav enterijer inspirisan Užičkom republikom. Vodu piješ iz posrebrenog posuđa koje je nekad koristila vojska JNA, a umesto noćnog stočića za odlaganje telefona poslužiće ti sanduk prve pomoći s kojim je neka mlada partizanka trčala ka ranjenim vojnicima. Zid dnevnog boravka prekriven je draperijom na kojoj su oslikani likovi iz kultnih partizanskih filmova. Sad razumete zašto ovaj hostel zaslužuje zaseban blogpost?

Pitala sam idejnog tvorca hostela i domaćina u ovoj Serbian Adventures priči, kako je došao na ideju da sećanju na slavne dane Užica pridoda ekološki predznak.

„Kao što je Užička republika bila samoodrživa slobodna teritorija u ratnim uslovima, tako sam ja imao viziju da ovaj hostel bude energetski samoodrživ u današnjim uslovima frke oko resursa. Čovečanstvo ozbiljno kasni sa ekološkim osvešćivanjem“, objašnjava mi Marko.

Druženje u eko-bazi - avantura za sebe!

Pojačanje „u eko-bazi“ im je Čileanac Kike, kojeg je razmena studenata dovela u Srbiju. Onda je zavoleo kajmak, komplet-lepinju, srpski humor i prijateljsku otvorenost Užičana, i odlučio da tu ostane. Rekoh Kikeu da nam se izbori omiljenih stvari potpuno poklapaju, a onda sam na svoju listu dodala i domaću kafu koju mi je on skuvao za dobrodošlicu. Ispijala sam je s uživanjem dok smo vežbali njegov srpski i oživljavali tragove mog španskog, koje mi je ostavila Kasandra, uz prijatno popodnevno sunce na terasi nekog Caffe del Mara, koja mi je ubrzo postala omiljeno mesto u hostelu.

U to prvo popodne, stao je i moj let ziplajnom od Starog grada do Čitakove stene, avantura koju bolje od bilo kakvih reči dočarava video na youtube kanalu Serbian Adventures-a: https://www.youtube.com/watch?v=9pHl_FwZI80&t=21s

A u narednim danima provedenim u hostelu, proslavili smo Markov rođendan nezapamćenom žurkom za stare i mlade, organizovali male radne akcije preko dana, uveče ih zalivali smehom i po kojim gutljajem domaće rakije. Prvi put u nekom hostelu nisam bila među čudnim strancima, već deo srećne komune koju čine čudni stranci.

E, tako ti je otprilike to sa Užicem! Planiraš dve avanture, pet se desi neslućeno, upoznaš ljude koje želiš da zadržiš u životu i na kraju ti draži bude album sa neuspelim smešnim fotkama nego onaj pozerski za instagram. I naravno, ni ti, kao ni ja, ono najzabavnije nećeš hteti da prepričavaš u blogu.
Ali, za one utiske koje želiš da podeliš s nama na društvenim mrežama, upotrebi #serbian_adventures