Šabac, mali Pariz usred Mačve

Oslanjala se na tragove bogate kulturne istorije ili na boemski manir koji menja stil izražavanja - uvek dolazim do zaključka da se svojim gradom ne ponosim napamet! Šabac vredi i valja upoznati, a kroz turu dostupnu na sajtu Serbian Adventurs.com sigurna sam da ćete ga zavoleti, bar upola kao ja. Dobro došli!

Grad prvih stvari

Šabac je grad mnogih prvih stvari: prvog klavira, prvog staklenog prozora, prve žena lekara, prvog bilijara i karata. Pesma kaže da mu je čak i „Mona Liza slala poljupce iz Luvra“. To ne znamo, ali zato znamo da su u 19. veku pesme boema i misli intelektualaca ispunjavale stotine njegovih kafana. Šabac je grad na Savi u kom danas možete pojesti najukusnije kugle domaćeg sladoleda, ali meni je ipak od tog sladoleda bio slađi izazov da grad svog odrastanja posmatram očima turistkinje. Srećom, Ana je najpoetičniji i krajnje informisan vodič, pa sam se sa zadovoljstvom prepustila ovoj ulozi.

Biblioteka šabačka

Turu smo, na moje insistiranje, otpočele čašom ceđene narandže u „Protinoj kući“. Odatle smo produžile u Biblioteku šabačku. Znala sam da prednjači modernizacijom i digitalizacijom, ali nisam znala da je i u vreme kada se gradila bila i te kako ispred svog vremena. Zgrada je sazidana bez i jednog upotrebljenog eksera, a imala je i preteču parnog grejanja. Iako danas ima bibliotečku funkciju, prvobitno je sagrađena vladičanski dvor. Budući da je crkva u Prvom svetskom ratu bila razrušena, religijska okupljanja održavala su se ovde.




Značajne ličnosti i zgrade

Masarikova ulica značajna je zato što objedinjuje stubove kulture, obrazovanja i duhovnosti grada. Naspram Šabačke biblioteke, otvorena su nam vrata gradskog muzeja. Stalna postavka vodi od srednjeg veka pa sve do vašarskih liciderskih srca. Najzanimljiviji segment ovog vremeplova je priča o „zlatnom dobu“ Šapca, koji se vezuje za 19. vek i upravu Jevrema Obrenovića, jedinog pismenog i obrazovanog člana ove dinastije. On je zaslužan što je prvi klavir u Srbiji zasviran baš ovde, a Šabac njegovog doba po mnogo čemu je prednjačio razvojem kulturnog života u odnosu na druge varoši. Naglasila bih da je Šapčanka Draga Ljočić prva žena koja je stekla lekarsku diplomu među, dotad neprikosnovenoj  muškoj populaciji doktora u Srbiji.

Na obraz muzeja naslonjen je obraz Šabačke gimnazije, a nekoliko desetina koraka dalje je i ulaz u dvorište crkve Svetog Petra i Pavla. Iako sam nebrojano puta kročila u nju, sa istorijatom ikone Bogorodice trojeručice koju od detinjstva znam, prvi put me je upoznala Ana. Vernici tvrde da je zaustavljanje ikone ovde na putu kroz Srbiju tokom NATO bombardovanja sačuvalo crkvu od još jednog ratnog razaranja. O lepoti crkvenog dvorišta svedoči priča da je svojevremo jedan  par, koji se opredelio za isključivo građansko venčanje, uputio zahtev crkvenim licima da svadbene fotografije napravi u krugu baš ove crkve. Epilog je manje važan.





Biser Šapca

Obilazak gradskog jezgra nastavljamo posetom Dunjića kući. U dvorištvu ovog „arhitektonskog bisera Šapca“, kako je Ana naziva, kao dete sam zimi pravila najlepše snežne anđele. Danas funkcioniše kao gradska kuća u koju je smešten i odeljak Gradske uprave. Na spratu je legat sa 77 slika Branka Stankovića Lala. Najlepši gradovi Evrope viđeni njegovim okom i kičicom krase zaista najlepšu šabačku kuću iz dvadesetih godina prošlog veka. Ne znam puno o arhitekturi, ali znalcima će možda biti korisna informacija da je reč o građanskoj kući, neorenesansnog stila.

Obrazovne kafane

O Šapcu tog doba stvarno ne možemo nastaviti priču a da se pritom ne dotaknemo čuvenih kafana! U dvorištvu koje danas koristi KUD Abrašević, nalazila se jedna od prvih – „Mira Mare“. Poznato je da su kafane nekada bile i svojevrsne institucije kulture i mesta inspiracije brojnih umetnika, međutim, ova je ubrzo po otvaranju čak postala i gradska knjižnica. Da sam imala priliku da se obrazujem u kafani, možda bih završila fakultet na vreme – pomislila sam pri izlasku.

Stari grad i tvrđava

Sledi obilazak tvrđave na Starom gradu, gde sam i provela najveći deo svojih „alternativnih“ dana jureći u šutke na Šabačkom letnjem festivalu. Saznajem da je tamo u međuvremenu otkrivena kolonija čaplji. Teško je zaključiti da li prirodu na obali Save više vole ove neobične ptice ili dve Ane koje se upućuju tamo, nakon gurmanskog predaha.

Tvrđava, zaštitni znak Šapca, sagrađena je u 15. veku i bila je meta brojnih osvajača. Čak se i Vlad Cepeš, poznatiji kao grof Drakula, našao u redovima Ugara koji su se za nju borili. Kroz lukove unutar zidova vide se stari most i gradska plaža – omiljeno mesto Šapčana u vrelim letnjim danima. Ako negde ima smisla posmatrati zalazak sunca u Šabaji, to je na keju, gde sa Anom sedam da sumiram utiske.



Ako mislite da sam pristrasna kada sam joj rekla da ćete Šabac zavoleti otprve, dođite i uverite se sami. Rezervišite turu upoznavanja Šapca na veb-sajtu Serbian Adventures.com ili putem linka https://bit.ly/2Hv6cwG