Đavolja varoš, putevima legendi, misterije i hedonizma

Piše: Jovana Radovanović


Tragom prvih zadužbina Nemanjića

Ako volite istoriju, prva stanica našeg putovanja sigurno će vas obradovati, jer ćerte videti manastir Svetog Nikole, prvu zadužbinu Stefana Nemanje podignutu na temeljima vizantijske bazilike, kao i manastir Presvete Bogorodice, u kom je njegova supruga Ana neko vreme bila monahinja. Budući da su obe crkve pokrivene olovom, sunčevi zraci su se odbijali o njihove krovove, pa je zbog tog blistavog efekta nekadašnja prestonica Stefana Nemanje dobila ime Bele Crkve. Ove crkve su pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i nalaze se u mestu koji danas  nosi naziv – Kuršumlija!

Znate li kako je Kuršumlija dobila ime?

Olovni krovove Nemanjinih crkava iskoristili su Turci, pod čiju je vlast pala država posle boja na Kosovu. Priča kaže da su Turci skidali olovo s kupola i od njega pravili metke. Budući da reč „kuršum“ na turskom jeziku znači olovo ili olovni metak, po njoj je Kuršumlija dobila ime.

Nestvarni prizori i neobjašnjiva misterija

Spomenik prirode „Đavolja varoš“ nalazi se na samom jugu Srbije. Čine ga dva, u svetu retka prirodna fenomena - zemljane kule nastale specifičnom erozijom zemljišta, i dva izvora s vodom visoke mineralizacije. Do danas je izbrojano čak dve stotine i dve kule. Neke od njih sa zemljanim „kapama“ nestaju, dok se druge stvaraju, pa se tako čini kao da ova neobična varoš raste, umire i iznova se rađa, baš kao što je slučaj i s legendom o njoj.

Đavolja posla

Prema drevnoj legendi, đavolu su smetali pobožni stanovnici obližnjeg sela, pa je stoga rešio da ih opije vodom i natera da oskrnave rodbinske odnose brakom između rođenog brata i sestre. Dobra vila je saznala za ovaj pakleni plan, pomolila se Bogu koji je, da bi sprečio đavolju nameru, okamenio svatove. Prema ovoj legendi, prva kula predstavlja barjaktara, dok tri povezane iza nje predstavljaju - mladu, madoženju i kuma. Ostale kule su gosti koji su im došli u svatove.

Po jednoj drugoj legendi, ljudi iz ovog kraja dugo su nosili đavole na leđima, trpeći sva njihova zla i nevolje. Jedne noći, ljudi su prespavali pored Crkve Svete Petke a đavoli, kojih su se te noći oslobodili, ostali su skamenjeni na ovom mestu. Na temeljima stare crkve sazidana je nova, za koju je vezano verovanje da pomaže svima koji imaju neku brigu ili bol. Da bi se to dogodilo treba samo da uzmete maramicu koja se nalazi u crkvi, prislonite je na deo tela koji vas boli i potom je zavežete za drvo, sve vaše muke će nestati. Posle sedam dana, te maramice se zakopavaj da bi sve ljudske brige i nesreće zauvek ostale pod zemljom. Ovo verovanje jeste neobično ali ništa vas ne košta da isprobate njegovo „dejstvo“.

Saski rudnici – pravo bogatstvo

Podnožje Radan planine gde se nalazi Đavolja varoš, poznato je po rudarima Sasima, baš kao i Kopaonik, obližnja planina koja svoj naziv duguje kopanju rude, zbog čega je za vreme vladavine Turaka postala najjači rudnički rejon ovog kraja. Zbog toga su meštani okolnih sela bili izuzeti od plaćanja danka u krvi i plaćali su ga - u gvožđu. 

Markov kamen

Ne možemo govoriti o legendama a da ne pomenemo neku od najpoznatijih u našem narodu – onu o Marku Kraljeviću!  Posle šetnje obeleženom stazom kroz šumu, stižemo do Markovog kamena. Legenda kaže da je Marko, gađajući Turke, prebacio ovaj kamen čak na drugu stranu planine. Jeste da je kamen tri puta veći od ljudske veličine, ali ipak - jedan je Marko Kraljević! I jedan je ovakav prizor netaknute prirode i guste četinarske šume! Ako ste planinar ili samo volite šetnje kroz prirodu, požurite da stignete koji minut pre grupe i ostavite sebi par minuta da se opustite i istinski uživate u onom raju.

Vino Prznica ide uz karakter?

S Kopaonika se spuštamo do Aleksandrovca. Ko je za vino? Od početka složni, ne dovodimo u pitanje ovaj fakultativni izlet. Aleksandrovačka župa oduvek je bila najveće i najpoznatije vinogorje Srbije. „Ali, ne samo Srbije, već cele bivše Jugoslavije i Evrope!“, ispravlja me gospodin Saša Nikolić, naš ljubazni i duhoviti domaćin. Osim fantastičnog pogleda, ova vinarija može se pohvaliti i divnim spojem starog i novog, tradicije i udobnosti. Meni je posebno interesantno bilo belo vino koje se zove „Prznica“. Tako se zove zato što deluje isto kao i ljudi koji brzo planu i lako se ohlade. Pri degustaciji postoji određeni redosled. Prvo se proba upravo ovo, belo vino, zatim i ostala. Uz bogato meze i prelep ambijent, malo je nedostajalo da ostanemo i na konaku. Vina iz vinarije Nikolić, verujte, leče dušu!

Vrnjačka banja: Vino i romantika

Posle vinarije nastavljamo onako kako i dolikuje, šetnjom po promenadi kraljice svih banja, poznatoj po prelepim parkovima, lekovitoj vodi, odmaralištima i lečilištima. I, naravno, po mostu ljubavi za koji je vezana jedna divna ali tužna legenda o učiteljici Nadi i oficiru Relji, koje su razdvojili rat i Nadina prerana smrt. Kako ih ne bi zadesila slična sudbina, ali i da bi ostali zauvek zajedno, mladi parovi zaključavaju katancem svoju ljubav na mostu kom je pesnikinja Desanka Maksimović posvetila svoje najlepše stihove.

Vrnjačka Banja idealan je izbor za vrele letnje dane, ali i za celu jesen. Zato rezervišite već sada svoju jesenju turu preko vebsajta SerbianAdventures.com ili putem linka: https://bit.ly/2HxAAGx

Iskoristite vikend da krenete sa nama u neistražene predele, probudite maštu i uhvatite se u koštac sa đavolom.  Pođite putem istorije i legendi, i dopustite da vas opiju dobra vina i još bolji pogledi.