Tri bajkovite destinacije za putopisnu lektiru

Piše: Ana Kostadinović Kosta

Od početka mojih Serbian Adventures putovanja, prijatelji i pratioci često su me pitali jesam li znala da je Srbija toliko lepa i šta sam sve novo otkrila. Otkad sam upoznala mileševski kraj nadomak Prijepolja, zvezdano nebo nad Kamenom gorom i neverovatne slapove Sopotnice na Jadovniku, imam nedvosmislen odgovor na sva njihova pitanja - nisam.  

Anđeo mira i interplanetarne komunikacije

Manastir Mileševa ne može se nazvati nikako drugačije do uređenom duhovnom oazom. Ne zamerite mi što priznajem da posetu manastirima ranije nisam doživljavala kao nešto previše uzbudljivo. Međutim, posle priča koje sam čula unutar dvorišta ovog hrama prosvetiteljstva, trajno sam promenila mišljenje. Evo i zašto…





Originalna freska iz kompozicije „Mironosice na Hristovom grobu“, mnogo poznatija kao „Beli anđeo“, nalazi se na zidu baš ovog manastira. U dvorištu je i bista koja podseća na snagu simbolike koju ova freska nosi. Mnogostruko je veća snaga poruke koju je Beli anđeo poslao u svet. Naime, shvaćena kao simbol mira, freska Belog anđela bila je prvi, satelitskim putem emitovan sadržaj koji je Evropa poslala Americi. Reč je o 1962. godini – periodu kada se između kontinenata, planete Zemlje i svemira počela uspostavljati nova dimenzija komunikacije. Lik Belog anđela našao se, nešto kasnije, i u izboru poruka koje su s naše planete letelicama poslate u kosmos. Ako nas drugi univerzumi jednom otkriju, prvo će saznati za duhovnu svojinu manastira Mileševa! Nije li to božanstveno?





Inače, manastir je zadužbina kralja Vladislava Nemanjića i u njemu su pohranjeni ostaci moštiju Svetog Save. Prosvetiteljski rad i životno delo Rastka Nemanjića upisano je toliko duboko u kulturu, istoriju, tradiciju i religiju srpskog naroda da prosto prožima svačiji sistem moralnosti. Otuda je trenutak stajanja pred tim, posebno svečano optočenim kovčegom, za mene bio kao mala verska renesansa. Ili trenutak prosvetljenja. Kako god, teško ga je opisati – mora se doživeti.

Poslednja priča koja me je istinski oduševila jeste ona o sadašnjoj upravi manastira. Mada on trenutno funkcioniše kao ženski manastir, ovde se nudi smeštaj vernicima i turistima, nešto kao verski hostel. Na čelu hijerarhije manastirskog rukovodstva stoji igumanija koja ima samo 24 godine! Tom informacijom feminizam je dobio proširenje značenja u mom poimanju.

Inače, ceo mileševski kraj, krase brojna prirodna, kulturna i istorijska bogatstva, tako da pešačkom turom možete posetiti i Savine pećine, kanjon reke Mileševke i džamiju Hisardžik, u kojoj se čuva Kuran star čak četiri veka!

Zvezde kao svetleće čiode

Bila je noć kada sam stigla u kamp na Kamenoj gori. Udišem svežinu planinskog vazduha, žmureći. Tek tada sam shvatila zašto je ovo nekad bila vazdušnja banja. Otvaram oči i gledam u nebo. Zvezde mi stoje iznad glave kao svetleće čiode zabodene u ogromno nebesko prostranstvo.

Ne postoji kamera na svetu koja bi mogla verodostojno da zabeleži taj prizor. Ceo Mlečni put, oslikan kao na dlanu. Nisam znala da na nebu nad Srbijom ima toliko zvezda. Nikad kad tad nisam toliko bila opčinjena noćnim nebom!

Kamena gora oduševila me je i po dnevnoj svetlosti, naročito, sveti bor, čuvar planine i brojnih legendi o njenim ranijim stanovnicima. Da na njegovim stamenim granama ima dovoljno ljubavi i mesta, govori u prilog i to što su jedna mlada smrča i jedan hrast odlučili da provedu život u simbiozi s njim. Lokalni domaćini kažu da je greh podići sa zemlje i poneti bilo koji list ili granu koja se pod naletom vetra otrgnula od tog bora. Sa zaleđinom od kamena i prkosnim pogledom na najlepše planinske masive Srbije i Crne Gore, ovo čudesno drvo živi već pet vekova! Fografije koje sam ovde napravila po lepoti mogu da pariraju onima koje prave fotografi časopisa „National Geographic“.





Vilinski prizori Sopotnice

Dok Kamena gora samim izgledom opravdava svoje ime, Jadovnik pruža potpuno suprotan ugođaj od onog koji bi se mogao naslutiti na osnovu njegovog naziva. Ova planina neverovatna je u svakom pogledu! Oduševiće vas raznovrsnošću pejzaža i biljnih vrsta, visinskom razlikom koja se silovitom brzinom menja kako je upoznajete (posebno ako se odlučite za džip-safari turu) i netaknutim draguljima, poput sopotničkih vodopada.

Ovako sam nekad zamišljala zemlju vila iz bajki. Čudo vodopada u Sopotnici maestralna je kompozicija prirode i najprijatnija moguća konfuzija za oči, jer prosto ne znate u šta pre da pogledate! Moj pogled se sve vreme dvoumio između sagledavanja pejzaža u celini i detalja nastalih u igri pojedinačnih trakastih slapova.

Popela sam se na drveni mostić koji deli ovu panoramu na dve celine savršenstva. U prvoj, uranjam lice u providni veo nastao od najsitnijih čestica vode koje se odbijaju pri udaru u kamenje. U drugoj, pogled mi klizi niz vodopad sve do potoka u kome se hlade dinje i lubenice. Ti ljudi, dole na livadi, s gitarom i osmehom, baš znaju da uživaju u vikendu!  A ja? Ja sam se zahvaljujući vebsajtu Serbian Adventures.com nauživala celo leto!

Srećom, u poslednjih nekoliko godina, septembar i oktobar izuzetno su prijatni u Srbiji, zato predlažem da ih iskoristite za obilazak lepota naše zemlje. Dovoljno je samo da posetite vebsajt Serbian Adventures.com i izaberete jednu od 600 tura koje ova platforma nudi. https://www.serbianadventures.com/sr/izleti-sa-svih-destinacija.html