Tara, planina koja budi dete u vama!

Taru oduvek doživljavam kao pitomu i dragu planinu. Možda zato što me za nju vežu prva sećanja na planinske izlete i školske rekreativne nastave. „Himnu Tare“, koju sam učila kod učiteljice, izvukla sam iz nekog zapećka mozga i pevušila je dok sam se primicala Mitrovcu. A odatle se dan pretvorio u čistu ljubav zahvaljujući vebsajtu SerbianAdventures.com, na kom sa pronašla ovu turu.

Raj za decu i roditelje

Mitrovac je visoravan sa uređenim turističkim centrom, koji se značajno „razrastao“ i razvio otkad sam poslednji put bila u njemu. Tu je muzej sa veoma zanimljivom postavkom, prilagođenoj deci školskog uzrasta (obilazak sam počela partijom „školice“ iscrtanom na podu). Muzej se nalazi u sklopu info-kutka i predstavlja interaktivnu učionicu. Mladi posetioci izlaze iz nje obogaćeni znanjem o navikama medveda tokom različitih doba godine, vrstama leptira koji lepršaju po livadama Tare, mirisima i karakteristikama različitih biljnih vrsta koje dekorišu ekosistem ove planine. Sa takvim predznanjem krećemo u šumu!

Ekološka oaza

I - krenula sam! Neke vrste pečuraka, koje ovde rastu, prvi put sam videla mimo enciklopedija. Mamce za bube-štetočine, koji ih sprečavaju da se odluče za napad na koru drveta – takođe. Šuma se ovde seče potpuno planski, i ti planovi ne podrazumevaju izgradnju hotela i vikend-naselja. Za to postoji poseban prostor na drugoj strani planine i svi ti objekti potpuno se uklapaju u prirodno okruženje. Briga za ekološko očuvanje sredine prisutna je i kroz brojne znakove, i svi avanturisti, bilo veliki ili mali, poštuju ih bez izuzetka. Upravo zato, šetnja šumskim puteljcima izuzetno prija svim ljubiteljima čiste, netaknute prirode.

Tara nekako budi detinje ushićenje i dobrotu u svakom čoveku. Ovo zaključujem na osnovu razdraganih pozdrava razmenjenih u mimohodu sa ostalim posetiocima. Nigde drugde nisam dobila toliko spontanih pozdrava i osmeha od potpuno nepoznatih ljudi, niti sam razmenila toliko optimističnih reči o nastavku staze, koja nas je dovela do Banjske stene.

Vidikovac za čistu desetku

Banjska stena jedan je od najlepših vidikovaca na kojem sam se zadesila. S njega puca pogled od hidroelektrane na Perućcu sve do nestvarno lepog kanjona Drine, koji mi budi uspomene sa nezaboravnog krstarenja do Višegrada, na kom sam nedavno bila. Baš na tom mestu odvijam svoju, još uvek toplu komplet-lepinju, i otvaram jogurt. Sledi potpuno izopštavanje iz realnosti. S čarobno lepom Tarom i Drinom oko sebe i Užicem na tanjiru, naslanjam se na ogradu uz liticu i spokojno uživam u ukusnom obroku i prepuštam se talasu endorfina koji me preplavljuje. Od ovakvog prizora, čovek može samo da uzdiše i uživa!

Iz tog rajskog položaja, pomerila me je želja drugih turista da se fotografišu na vidikovcu - bez mene u kadru. Opet mi je bilo nejasno kako medvedi mogu tako brzo da trče onako debeljuškasti, kad sam ja posle jedne komplet-lepinje mogla samo da se kotrljam. I, otkotrljala sam se, neozleđena, do „Sovine učionice“ i „Tepih livade“.

Ovim mestima u obilasku i upoznavanju Tare, takođe se najviše raduju deca. Delimično i zbog toga što je „tepih livada“ jedino mesto gde im odrasli dozvoljavaju da se slobodno valjaju i trčkaraju unaokolo Inače, njihovo skakutanje izaziva lagano vibriranje rastresitog tla. Osećaj je još bolji kada desetine posetilaca udruži noge na tresetnoj podlozi. Inače, ovaj lokalitet pripada Prirodnom rezervatu Crveni potok, jednom od najlepših delova Nacionalnog parka Tara. Obavezno morate doći ovamo i osetiti taj čudesni vajb!

Turistička ponuda Tare upotpunjena je još jednom atrakcijom - posmatranjem medveda! Na jednom od četiri hranilišta možete bezbedno posmatrati mede dok jedu ili se češu o drvo. Verovatnoća da ćete se sresti s ovim planinskim gorostasima iznosi čak 70 posto, budući da su nepristupačna i skrovita staništa Tare omogućila opstanak najbrojnijoj i najznačajnijoj populaciji medveda u Srbiji. Inače, na ovoj planini živi čak četrdeset jedinki mrkog medveda!

Jezero iz bajke

Mislili ste da je to sve? E, pa nije! Najveću poslasticu ostavila sam za kraj. Ona se zove – Zaovinsko jezero. Ako vam kažem da bi se većina po lepoti poznata jezera Italije i Švajcarske 'ladno mogla postideti pred ovim veličanstvenim jezerima (da, ima ih tri), moraćete mi verovati na reč! Ili, samo otiđite tamo i uverite se sami! Ko jednom provede nekoliko dana na Zaovinskom jezeru, više neće moći da zamisli odmor ni na jednom drugom mestu (mada ih u Srbiji ima na pretek!).

Zato, ako želite pošteno da se odmorite od gradske vreve, stresa i urbanog načina života, dođite na Taru i relaksirajte dušu i mozak okruženi netaknutom prirodom, cvrkutom ptica i isceljujućom tišinom.

U izboru mesta pomoći će vam vebsajt Serbian Adventures.com na kom ćete pretragom po destinaciji pronaći brojne ture kojima je obuhvaćena poseta najlepšim lokalitetima Nacionalnog parka Tara. Rezervišite onu koja vam najviše odgovara i uživajte. Samo kliknite na ove linkove:  https://bit.ly/2lBdPte
https://bit.ly/2k0Xvl2

A moje blogove nastavite da čitate - slede nove preporuke!