Sjenica, nebrušeni dijamant na jugozapadu Srbije
Piše: Ana Kostadinović Kosta
Još jedno mesto u koje sam i pre dolazila, ali mu nisam pristupala na pravi način - jeste Sjenica. Srećom, vebsajt Serbian Adventures je tu da ispravi moje početničke turističke greške.
Spoj luksuza i prirode
Prvo iznenađenje bio je luksuz hotela „Borovi“. Nerado priznajem da su predrasude učinile svoje, te da se nisam nadala ovako prvoklasnom smeštaju i usluzi. Profesionalno i srdačno osoblje, konobari koji će vam ispuniti sve želje na tanjiru i kraljevski apartmani - garantuju stoprocentni komfor! Čak sam pomislila ću se u Beograd vratiti potpuno razmažena usled tolikog truda i ukazane pažnje. Da li sam se zapravo razmazila, ostavljam drugima da procene. U pešački obilazak Sjenice krenula sam sa Senadinom. Od lokaliteta koje mi je pokazao, posebno me je zaintrigirala džamija sultanije Valide. 
Carska džamija, istorija, religija i mit
Legenda kaže da su Validine karavane sa dragocenostima jednom davno opljačkali hajduci. Kada je posle dugog čekanja sultanija dobila svoje dukate nazad, uložila ih je u podizanje ove bogomolje. Bilo je to u 19. veku. Iako je džamiju posvetila svom sinu, sultanu Abdulaziziju, džamija je do danas ostala poznata pod njenim imenom.
Reč je o jedinoj carskoj džamiji u Srbiji i pravom arhitektonskom čudu, zato što njenu džinovsku kupolu, prečnika 15 metara, uopšte ne drže stubovi! Inače, ta kupola spada među najveće na Balkanu! Ovaj svod, ni na nebu ni na zemlji, imao je originalno drvenu konstrukciju. Džamija je kompletno restaurirana proteklih godina, međutim, u potpunosti je sačuvan njen monumentalni izgled.
Izvini bako!
Malčice ću skrenuti s teme, pre svega zato što sam se Sjenici radovala zbog čuvenog kajmaka, sira i najboljih (zapravo jedinih) telećih ćevapa koje sam u životu pojela! Sve to, i mnogo više, sačekalo me je na gastronomskoj svečanosti pod nazivom „Dani sjeničke pite“. Kad sam stigla na trg, pripreme za ovu tradicionalnu manifestaciju uveliko su otpočele! Devojčurci u narodnim nošnjama i hrskave pite u beskrajnom nizu, strpljivo su čekale na publiku i stručni žiri da ih ocene.
Zloupotrebila sam svoju reportersku poziciju, te sam im se prva približila vođena miomirisima kojima retko ko može odoleti. Ručno razvlačene kore i raznoliki nadevi, remek-dela vrednih Sjeničanki, bila su izložena u preko stotinu tepsija! Biće stvarno teško odabrati tri najbolje pite – pomislila sam, dok mi je predsednica stručne komisije objašnjavala kriterijume za njihovo ocenjivanje.
Manifestaciju je posetilo više stotina ljudi, dok je veče upotpunjeno i zanimljivim izvornim muzičkim programom. Dok su ostali nestrpljivo čekali proglašenje pobednice, dobila sam ekskluzivno pravo da probam pobedničku sirnicu pre zvanične objave. Nemojte reći mojoj baki, ali to je zaista bila najukusnija pita koju sam okusila!
Bezvremenske ljubavi
Još jedno iskustvo za koje sam bogatija zahvaljujući vebsajtu Serbian Adventures, jeste upoznavanje sjeničke strane Uvca. Samo, ovde meštani jezero ne nazivaju Uvačkim već - Sjeničkim. Ne krivim ih. Ko ne bi želeo da svojata onakvu lepotu!
Jesam se radovala krstarenju brodićem, ali na putu do mesta ukrcavanja, Senadin mi je priredio posebno iznenađenje! Zaustavili smo se na bregu s kog puca pogled na početak meandara. Tu, na samoj ivici, čekala me je ljuljaška.
Nogu i pogleda pruženih ka jezeru, vinula sam se preko litice. Kakva magija trenutka! Ljuljala sam se s kezom „od uva do uva“ uživajući u nestvarno lepom pogledu, a onda me je Senadin podsetio da ne smemo zakasniti na brod. Budući da nikad nisam prerasla ljubav prema ljuljaškama i očaravajućim pogledima, stvarno sam poželela da zauvek ostanem tamo.
Iako sam već iznela presudne utiske zbog kojih žarko želim reprizu ove avanture, priča nije gotova. Naprotiv. Usledilo je krstarenje s posetom vidikovcu Molitva, odakle se pruža veličanstven panoramski pogled na ceo kanjon. Ko ovde ne ostane zapanjen lepotom prizora, neće nigde!
Kasnije smo obišli i staru vodenicu, prvu i jedinu koja i danas melje žito u celom sjeničkom kraju. Tu nas je dočekao vodeničar Fadil, koji je posao nasledio od oca i nastavio ga u znak poštovanja i sećanja na porodičnu tradiciju. Prvi put sam videla šta doslovno znači „odvojiti žito od kukolja“ i shvatila kako radi svaka od gotovo muzejskih primeraka mašina. Fadil kaže da vodenica pamti i bolje dane, no, meni se činilo da je u njoj ipak ostao zarobljen živopisan trenutak, onaj koji uporno odoleva zubu vremena i svemu što se dešava u spoljašnjem svetu.
Bilo kako bilo, niko ne može reći da poznaje Srbiju ako nije posetio Uvac i sjenički kraj. U stvari, naša zemlja krije još nebrojeno mnogo nebrušenih dijamanata, koji samo čekaju na vas da ih sačuvate u riznici svojih uspomena.
Ako ste u dilemi koje krajeve treba posetiti, pomoći će vam vebsajt SerbianAdventures.com na kom ćete pronaći više od 600 različlitih tura po svim krajevima naše lepe zemlje.
Ako vam se ovo moje Serbian Adventures poglavlje svidelo, rezervišite svoju posetu sjeničkom kraju na sledećem linku: https://bit.ly/2kfTsl8