Neponovljiva adrenalinska fruškogorska avantura

Piše: Ana Kostadinović Kosta

Vlada je sve osim običnog domaćina. Ekološki osvešćen panker, zaljubljenik u motocikle i prirodu Srbije. S njim sam tokom dva dana druženja upoznala nova draga lica veličanstvene Fruške gore, ali i samu sebe kroz drugačije izazove. Međutim, sve to ne bi bilo moguće da nije bilo vebsajta Serbian Adventures.com :-) preko kog smo se pronašli.


Oduševljenje broj 1: Pećina Beli majdan

Fruška gora me je oduvek asocirala na dobro vino, čist vazduh i manastire. Zato sam valjda bila potpuno zatečena kada smo se dovezli pred pećinu Beli majdan. Ovo je nekad bio rudnik, a danas liči na umetničku instalaciju. Belina i blaga distorzija prostora, usled nakrivljenih nosećih stena. Nešto kao muzej savremene umetnosti, u prirodi, na otvorenom. Od Vlade sam saznala da zidovi pećine svedoče o postojanju vulkanske aktivnosti tla pod nekadašnjim Panonskim morem.

Oduševljenje broj 2: Boravak kod Zokija u Čereviću

Drugo potpuno oduševljenje iznedrila je „seoska priča“ kod Zokija u Čereviću. Pun doživljaj idiličnog života na selu, sa najvećim smeštajnim kapacitetom za turiste na Fruškoj gori. Noći su ovde taman sveže da te lako uvedu u san i pripreme za novi dan avantura, a umesto alarma iz kreveta te budi petao Blagoje!

Prostrano dvorištve, dušu dalo za roštiljanje, upotpunjeno je etno-detaljima i cvrkutom ptica. Društvo uz kafu pravili su mi pačići, a domaćin me je po dnevnoj svetlosti upoznao sa lavirintom hodnika i prostorija unutar kuće. Zadržala sam se najduže kod police s teglama domaćih ajvara, kompota i slatkog. Bonus poene, Zoki je kod mene skupio projom, posluženom nepretenciozno uz ostale specijalitete kuće, za doručak. Tek kada sam je naglas pohvalila, priznao je da ju je sam pravio! U to ime, smazala sam još jedno parče!




Oduševljenje broj 3 (ali najveće): Bešenovačko jezero

Hajlajt tri – Bešenovačko jezero! Od prvog iskucanog reda ovog bloga, prsti mi žure da stignu dovde! Bešenovačko jezero, ili jezero Beli kamen, najneverovatniji je prizor koji sam ugledala u ovoj avanturi. Nakon uzbudljivog off-road jurišanja na 4x4 pogonu po belom kamenom prostranstvu, zaustavili smo se na ivici s koje pogled seže ka tirkiznoj vodi.

U plićaku se to izoštreno plavetnilo prelama pod sunčevim zracima u dugin spektar, a obale se uzdižu u prodorno bele ivice basena. Okolo se nastavljaju zelena prostranstva. Ovaj fruškogorski dragulj nastao je spojem čoveka i prirode, jer je korito jezera kop nekadašnjeg rudnika. Na trenutak sam se izopštila iz realnosti, pomišljajući da sam na nekoj dalekoj istočnjačkoj destinaciji. Pokajala sam se što nisam  ponela kupaći – vi ga obavezno ponesite.




U vinu je istina!

Oduvek me je zanimalo na osnovu čega profesionalci gostima preporučuju vino na prvi pogled! Odgovore sam potražila kod Ivane, u vinariji Šijački. Otkrila mi je da se u obzir uzimaju godišnje doba, godine i karakter gosta, ali i intuicija odradi svoje! Meni je nepogrešivo sipala lagano i fino prohlađeno belo vino. Kod nje smo svratili kad je zvezda najjače upekla, da potražimo malo vetra uz Dunav i okrepimo se kraljevskom selekcijom sireva, koje nam je poslužila uz vino. Potrudila sam se da upamtim sve savete o slaganju ukusa vina i sira, ali moji komplimenti zadržali su se na kozjem siru umotanom u hrastovu piljevinu.
Pažnju su mi privukle i neobične etikete u koje su „odevene“ njihove buteljke. Neoplanta ima na sebi otiske šaka dece iz pete generacije porodice Šijački, dok Seduša, koja se jedino ovde proizvodi, nosi lik Ivanine bake. Toplina porodičnog doma u svakoj čaši. Svi ti detalji su posetu vinariji Šijački učinili jednom od najdražih uspomena iz ove fruškogorske avanture.

Pristojna doza adrenalina

Okej, obećala sam da je bilo i adrenalina. Bilo je. I spoznala sam da sam pravi „adrenalinski džanki“. Prvi put sam uzjahala zmaja od motora, kojim me je Vlada provozao od Novog Sada, preko Iriškog venca. Inače, zabavno mi je da se ovuda vozim autom, ali te krivine dobijaju novu dimenziju uzbuđenja kada smanjite broj točkova i ispred sebe imate iskusnog vozača. Na pravcima nismo štedeli na brzini, a ispod moje kacige vladao je kez. Spustili smo se do još još jednog prelepog jezera na obroncima Fruške gore. Ne znam da li gotiviš motocikle, ali ja sam tek u ovoj Serbian Adventures epizodi otkrila zašto zaljubljenici u motore o njima govore s takvom strašću!

Kada bih pisala o svemu što se zbilo unutar moje višednevne posete Novom Sadu, Fruškoj gori i okolini,  ovaj blog bi prerastao u feljton. Dok te još drži pažnja, napomenuću da ove utiske sa zvukom i slikom možeš naći na našem Jutjub kanalu, klikom na sledeći link: https://www.youtube.com/watch?v=uKDMZU1lWqI&t=42s

Dodatno ću ti reći da tvoja avantura može potrajati i duže! U šestodnevnoj varijanti koju ćeš pronaći na veb-sajtu AdventureSerbian s.com, priušti sebi i vožnju čamcem po Dunavu, obilazak brojnih drugih zanimljivih lokaliteta na Fruškoj gori i otkrij nove gastronomske  bumove vojvođanske kuhinje.

Neke odluke ne traže duga razmišljanja. Rezerviši svoju avanturu po želji na nekom od sledećih linkova:

https://bit.ly/2kwgJ2t

https://bit.ly/2me3YtK

https://bit.ly/2kdPgSV