Pešter: Avantura za čistu desetku!

Piše: Ana Kostadinović Kosta

U obilasku sjeničkog kraja, jedan dan avanture provela sam na Pešterskom polju. Videla sam otiske kopita konja Svetog Đorđa utisnute u dvoboju s troglavom aždajom, otkrila sjajnu osmatračnicu s koje pešterske bake motre na stoku na ispaši i saznala zašto Pešter nazivaju srpskim Sibirom. Potom sam ovaj savršeni dan zaokružila hrskavom pastrmkom iz reke Vape. Primamljivo, zar ne?

Osmatračnice za nadgledanje stoke

Peštersko polje obišla sam u društvu Sabahudina, sjajnog vodiča  i skrivenog rep-talenta. Prvo mi je pokazao jednu od mnogobrojnih osmatračnica s kojih pešterske bake nadgledaju stoku koja pase po nepreglednim pašnjacima.

Retke meštanke pešterskih sela bave se uzgojem krupne stoke, koja ovde ima izobilje hrane. Iz udobnosti kauča na livadi, stočarke kroz dvogled motre na svoja grla. Ovo ni najbolji režiseri ne bi osmislili! Tako kroz anegdotu saznajem tajnu ukusa sjeničkog kajmaka i sira. Čist vazduh i sloboda u kojoj ove životinje pasu, formula su za top-kvalitet.

Srpski Sibir i troglava aždaja

Pešter nazivaju srpskim Sibirom zbog niskih temperature zimi, ali i srpskim Tibetom zbog kulturno-istorijskog značaja i zato mu valja posvetiti dan. Iako je moja poseta bila u najtoplijem periodu leta, ovde vetar ni tada ne miruje.

Film „Sveti Georgije ubiva aždahu“ nisam gledala, ali zato sam ovde dobila dragocenije iskustvo! Sledeći tragove čuvene legende, Sabahudin me je doveo do izvora pod Trojanovim vrhom gde se taj čuveni dvoboj odigrao. Sveti Đorđe, iliti Đerđelez Alija, junački je nasrnuo na troglavu aždaju koja je pretila da će pojesti kćerku cara Trojana. Na mestu gde se njegov konj propeo, ostali su okamenjeni tragovi kopita, dok je s mesta na kom je zamahno mačem i posekao stenu, potekla voda. To je danas izvor poznat pod nazivom Đurđevica. U ovako slikovitoj igri prirode, teško je ne poverovati u mitska bića i legende. Na poljani oko izvora odigrava se jednom godišnje i tradicionalni vašar.

Bajkovit krajolik i reš pastrmka

Šetali smo pešterskim poljima još neko vreme i mimoilazili sa kravicama i ovčicama. Možda je moj posao najlepši u svetu ljudi, ali verujem da je njihova rabota osnov za zavist u životinjskom univerzumu. Doslovce bleja, ako se smem osloniti na sleng.

Jednako vredna bila je poseta izvoru reke Vape, uz koji je gazda Vuk napravio svoje slatko, privlačno i zanimljivo domaćinstvo. Njegova cela porodica posvećena je negovanju tradicije i umetnosti, dok on sam turiste dočekuje otvorenog srca i bogate trpeze. Za nas su ljubazni domaćini pripremili reš pečenu pastrmku začinjenu po tajnoj recepturi.

Dok smo Sabahudin i ja u slast olizivali ostatke ribe s prstiju, gazda Vuk nam je priznao da taj recept za pastrmku možda i nije tolika tajna, budući da je njegova supruga mag u kuhinji i ovo jelo je njenih ruku delo! Vukov fah je izvođenje male priredbe na guslama. Prvi put sam ispratila reči neke pesme, koja se izvodi na ovom instrumentu, i obradovala se srećnom ljubavnom epilogu za njene junake.

Vuk se osim kolekcionarstvom muzičkih eksponata bavi i pisanjem pesama, a zbirku neće da izda jer, po njegovim rečima, „poezija mu ne bi oprostila kad bi je izdao“. Jezičkim zavrzlamama uveselio je i nastavak našeg razgovora, koji smo teška srca prekinuli kada je sunce počelo da zalazi.

U povratku ka Sjenici gusle je zamenio Sabahudinov nastup uživo u kolima. Tako smo sjajno druženje završili talasima smeha uzrokovane njegovim humorističkim reperskim rimama. Obećao mi je autogram kada postane slavan.

U hotel „Borovi“ vratila sam se sa širokim kezom, oduševljena još jednom Serbian Adventures epizodom za čistu desetku! Ako i ti želiš istu, možeš je rezervisati na sledećem linku: https://bit.ly/2kpr2oS