Čegarski ponos i bol

Kao što sam već spomenula u prethodnom blogu sa svog putovanja u Niš, u koji sam dospela preko Serbian Adventures vebsajta, ovaj grad je prava riznica kulturnih, istorijskih, anegdotskih i poetskih iznenađenja.
Kroz pešačku turu s Milicom prvog dana mog boravka u ovom gradu, prošla sam u mislima ili doslovno kroz sve raskrsnice njegove istorije. Temu o osmanskoj vladavini i podvigu vojvode Sinđelića otvorile smo još u tvrđavi i nastavile je s čika-Seletom, živom legendom, koji čuva minule priče o srpskim junacima stradalim na Čegru.

Junaštvo vredno divljenja

Selomir, posle dve rečenice čika-Sele, neverovatan je pripovedač događaja koji su obeležili čegarsku bitku iz Prvog srpskog ustanka. On nije završio visoke škole i sebe naziva istoričarem-amaterom, ali strast s kojom govori o junaštvu vojvode Sinđelića, tajnama obronaka brda koja okružuju Čegar i njegova posvećenost održavanju spomenika stradalim herojima u protekle tri decenije, naprosto napaja snažnim emocijama svakog slušaoca i izaziva naklon.

„Ispod ovog spomenika nalazi se najuređenija spomen-kosturnica u Evropi“, počinje svoju priču čika-Sele. On je i autor knjige „Čegarski bol“ koju mi je poklonio. Od detinjstva se bavi proučavanjem svih aspekata, vojnih taktika, legendi i činjenica koje prate bitku koja se odigrala na Čegru tog davnog 19. maja 1809. godine.

Stevan Sinđelić je izabran za vojskovođu ovog mesecima pripremanog ustaničkog poduhvata. U njegove redove, međutim, ušunjao se francuski špijun, koji je Huršid-paši, osmanskom zapovedniku Niša, dojavio da Srbi pripremaju ustanak. Po čika-Seletovim rečima, paša je tajnim hodnicima, koji su vodili od Niške tvrđave do izlaza iz grada i Čegra, uputio hiljade voijnika, tako da je Sinđelićeva vojska dočekala jutro 19. maja (31. po novom kalendaru) opkoljena sa svih strana.

Bitka je trajala čitavog dana i, kako je sunce zalazilo, obruč oko barutane sve više se sužavao. Svestan da nema izlaza, vojvoda Sinđelić se odlučio na herojski podvig – rešio je da privuče što više turskih vojnika prema sebi i da ih potom sve digne u vazduh namerno izazvanom eksplozijom.

„Beg nije bio opcija, jer je čast srpskog vojnika bila veća života i važilo je staro pravilo - svi za jednog, jedan za sve“, rečima obojenim emocijama pripoveda čika-Sele, objašnjavajući ujedno zašto su Sinđelića podržali svi, do tog časa preživeli saborci.

Pogled sa Čegra

Ćele-kula, spomenik koji izaziva strahopoštovanje

Huršid-paša nakon bitke, kivan na herojsku dosetku srpskog vojvode koja ga je koštala hiljade vojnika, naređuje da se stradalim srpskim ustanicima poseku glave i da se, kao zlosutni primer, uzidaju u kulu na glavnoj saobraćajnici ka Istanbulu, tadašnjem Carigradskom drumu. Tako nastaje čuvena Ćele-kula (kelle kulesi), odnosno, u prevodu s turskog jezika „kula od ljudskih lobanja“.

Kako bi opravdao toliki gubitak svojih trupa, Huršid-paša naređuje da se kože sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pamukom, i zatim pošalju u Carigrad, kako bi pokazao na koji način se treba postupati sa pobunjenom rajom. Za svaku donetu glavu, Huršid-paša je poklanjao po 25 groša. Kako bi jednom za svagda zaplašio Srbe, Huršid-paša naređuje da se na istočnoj strani Niša u znak opomene sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika.

Iako uzidane glave od glava posetilaca dele vekovi – jeza ne jenjava! Sama pomisao da je neki osmanski moćnik onog doba naredio pokorenim Srbima da deru lica svoje braće i saboraca i preprariraju im glave slamom, ispunila me je nevericom, zebnjom i gnušanjem.

Kako sam mišljenja da spomenici postoje da bi se živi sećali nedela koja se ne smeju ponoviti, bilo mi je drago da posvedočim da je kula adekvatno zaštićena od propadanja.  Izdvojena od ostalih, u posebnom zaštitnom staklu, stoji lobanja vojvode Stevana Sinđelića, prkoseći opskurnom prizoru kule i svedočeći o nepokolebljivoj časti, herojstvu i dostojanstvu koje je spski narod nekada imao.

Ukoliko i sami želite da obiđete kulturne i istorijske lepote Niša, rezervišite jednu od tura koje ćete pronaći na vebsajtu Serbian Adventures ili putem ovog linka: https://bit.ly/2BqSoQm

Uskoro sledi i video koji ćete moći pogledati na našem YouTube kanalu: https://bit.ly/2MWQD2M