Smederevo, Viminacijum i Srebrno jezero

Nedeljno jutro je obećavalo kišu, a naša radoznala grupa bila je spremna da joj pobegne – i to ne bilo gde, već na fenomenalna mesta kakva samo Srbija može da ponudi. I stvarno, kiši smo bežali ceo dan, svuda nas je dočekalo sunce.

Sivilo na putu i atmosferu su dodatno razvedrile i priče našeg energičnog vodiča. Uronili smo u zanimljive priče, koje su nam zagolicale maštu i probudile slatko nestrpljenje da stignemo na odredište. Nakon kratke vožnje, na samo sat od Beograda ono je bilo pred nama.

Dočekala nas je Smederevska tvrđava, podignuta u 15. veku, a danas pozicionirana odmah do pruge i železničke stanice zbog čega sam stekla utisak kao da nas dovode na set nekog filma čija je radnja smeštena u srednji vek. Nikako mi nije išlo da je pruga toliko blizu tvrđave, sem ako se ne radi o filmskom studijima: studio pruge i studio tvrđave, jedan do drugog. Ipak, u drugi mah shvatih da baš to što je na ulazu pruga i stanica, tvrđavi daje još veću upečatljivost i živopisnost. Drugačija je. Izlazi iz okvira uobičajnog.

Dobrodošlicu nam je poželeo lokalni vodič koji nam je ukazao u koliko značajnom istorijskom objektu Srbije se nalazimo. Ipak, šmek njegovoj priči najviše su donele razne anegdote o izgradnji same tvrđave. Na mene je najveći utisak ostavila činjenica da je Smederevo bilo prestonica Srbije u vremenu kada je Stefan Lazarević morao vratiti Beograd na upravljanje Ugarima (takav bio dogovor) i tako sve do pada pod Turke, pardon, Otomane. Nekako sam taj deo istorije iz škole već pomalo zaboravila.

Sprovedeni smo i do dvorca, najlepšeg dela tvrđave. Tada je još više postao upečatljiv onaj osećaj da sam na filmskom setu. Doduše, nisam mnogo pogrešila, baš u Smederevskoj tvrđavi snimala se serija Nemanjići, pa smo imali prilike videti i nadograđene delove za potrebe snimanja. Nisam zamerila onima koji upravljaju tvrđavom što nisu uklonili to jer, iskreno rečeno, da nam vodiči nisu rekli da je taj deo nadograđen pre godinu dana, ne bih ni shavtila da se radi o „lažnom“ delu tvrđave.
Po okončanju priče o tvrđavi i dvorcu, dobili smo šansu i da zavirimo u svaki njen kutak. Moj omiljeni kutak pronašla sam na samom vrhu dvorca, u najvišoj kuli, odakle me je ostavio bez daha pogled na čitavu tvrđavu iz ptičije perspektive, kao i ušće Jezave u Dunav.

Još uvek pod jakim utiskom koji je ostavila tvrđava uputili smo se u arheološki park Viminacium, ni ne sluteći šta nas tamo čeka.

Sprovođeni smo kroz istoriju ovog rimskog grada i legijskog logora postepeno, kretavši se iz odeljka u odeljak ovog danas zaista velikog arheološkog parka. Toliko velikog da se kroz njega mora kretati prevoznim sredstvom.

Na početku obilaska, dok smo se provlačili kroz uske i niske hodnike rimskih grobnica, setila sam se priče moje profesorke istorije umetnosti koje je opisivala baš ovako prolazak kroz grobnice u Egiptu. I u tom momentu pomislih – pa Viminacium je srpski Egipat! I zaista jeste jednako bogat, sa termama i pričom kako su ih koristili Rimljani, sa arenom za borbu gladijatora, ali i odlično improvizovanom rimskom vilom.

U samoj rimskoj vili, koju zovu i Domus Scientiarum, smo imali prilike videti maketu nekadašnjeg grada (procene su da je imao oko 40,000 stanovnika), tek tada sam stekla utisak koliki je to grad bio. Osim velike makete, pozdravili su nas i 18 rimskih vladara rođenih na teritoriji Srbije, odnosno njihove sklupture.
Kao završni, ali jednako upečatljivi momenat obilaska bila je prilika da vidimo skelet mamutice Vike, pronađena je na ovom području tek pre par godina, a živela je pre čak milion! Kada vidite tu cifru na tabli do Vike, obuzme vas oduševljenje jer nikada nešto starije pred vama nije bilo.

Ostaci ove mamutice i jesu najstariji u čitavoj Evropi. Zato i vredi doći ovde.
Nakon uzbudljive istorije valjalo je sabrati utiske na nekom mirnom i slikovitom mestu, a boljeg izbora od Srebrnog jezera sumnjam da ima. Sunce je izašlo i sve je bilo kao namešteno za uživanje u nedeljnom ručku sa pogledom na jezero uz razmenu komentara sa saputnicima o utiscima.

Kada je ukusna hrana nestala iz tanjira, ostalo je sasvim dovoljno vremena i za šetnju pored srpskog mora, bar tako neki zovu ovo jezero. I ne greše zbog tog poređenja. A ne greše ni ugostitelji, koji su na plažu doneli ležaljke i egzotične suncobrane.

Pljusak koji je pretio na početku dana je stupio na scenu tek kako smo napustili Srebrno jezero, puni novih saznanja o blagu naše zemlje – što istorijskog, što pejzažnog.

Priču poslala: Jelena Stefanović

Izlet za Smederevo, Viminacium, Srebrno jezero možete pogledati i rezervisati na ovom linku: https://www.serbianadventures.com/sr/adventure/view/111/smederevo-viminacium-srebrno-jezero