Krstarenje Đerdapskom klisurom

Ovaj izlet je poseban jer na njemu razgledanje i uživanje počinje još u autobusu. Naime, put kojim se prolazi dok se vozi ka odredištima je priča sam za sebe. Predeli su kao sa  razglednice, a Dunav je saputnik više od pola puta. Stoga, vožnja prolazi u „tren oka“ jer je nemoguće ne prepustiti se i izgubiti se u lepotama koje se vide kroz prozore autobusa. Sve to upotpunjuje priča vodiča koji nas je upoznao bolje sa predelima kroz koje smo prošli. Naprimer, moj prvi utisak da Đerdap izgleda poput egzotične prašume je potvrdio i sam vodič kada je prokomentarisao da ga neretko nazivaju baš tako – prašumom Evrope. Doživljaj je upotpunilo i to što je to jutro bilo puno niske magle, koja je dodala na bajkovitosti.

Na prvom odredištu, u Golubačkoj tvrđavi, upoznali smo se sa uzbudljivom istorijom ove tvrđave, čuli brojne legende o njenom nastanku i dobijanju imena, ali i par anegdota koje su se događale kasnije kroz njeno postojanje. Nakon što smo u savremenom vizitorskom centru čuli nešto više o ovoj tvrđavi, imali smo prilike da je i vidimo, a ona je sva veličanstvena i ponosna stajala iznad širokog korita Dunava. Izgledala je poput nekog starog, napuštenog dvorca.
Put nas je vodio na ručak, možda je tek bilo popdne, ali kako smo ugledali vlaške specijalitete na trpezi u Kapetan Mišinom bregu i čudesan pogled na Dunav i okolinu, apetit je najednom postao vrlo obiman. Čarolija ukusa i boja, zadivila je strance, ali i domaće koji su već tokom života probali ta jela, ali su svakako bili oduševljeni. Mogli smo poručiti i odlične domaće sokove, domaća vina, a rakija nas je kao kod pravih domaćina već čekala na ulazu, za dobrodošlicu. Dve saputnice iz Danske su mi prokomentarisale da nigde nisu jele tako ukusnu hranu kao u Srbiji i da mi imamo najsočnije lubenice – kažu čak više nego one u Grčkoj. Uživanju u hrani je doprinela i autentičnost objekta i izvanredna panorama s obzirom da se kompleks nalazi na preko 1000m nadmorske visine. Bila je to hrana za dušu.
U jednom momentu nam se pridružio i domaćin ovog kompleksa i ispričao nam uzbudljivu priču kapetan Miše, ali i svoju životnu, koja je istovremeno izazvala mnogo tužnih uzdaha i mnogo smeha. Osetili smo se dobrodošlo baš zbog njegovog pristupa koji je odavao mantru da je svaki gost važan.
Čini mi se da smo i moji saputnici i ja imali utisak da bismo ovde mogli provesti čitav dan. Ipak, čekalo nas je još jedno istinsko uživanje.
Vožnja ka ukrcavanju na brod bila je sve uzbudljivija, kotlina Đerdapa imala je sve autentičnije oblike, a svi su bez daha gledali predele koji su nam se ukazivali na putu.
Smestili smo se na otvorenom delu broda, poručili kafu i uživali u muzici, atmosferi punoj osmeha i blagom suncu. Brod je zapolovio lepim plavim Dunavom, sve se činilo kao da smo na moru. Tom uživanju su svakako doprinele i dve znamenitosti: Rimska tabla i Decibalova veličanstvena skluptura u steni sa rumunske strane Dunava. Bili smo impresionirani i sa najužim delom Dunava, kao i malom crkvicom koja je gotovo na samoj izbočini obale. Osim što smo ih mogli videti i napraviti fenomenalne fotografije, čuli smo i priču o svim ovim znamenitostima i tako su nam postale još interesantnije i još više smo osetili koliki je njihov značaj.
Prepuštanje blagom vetru, letnjem suncu, nestvarno lepom Dunavu, ritmu muzike i znamenitostima Đerdapa se završilo nakon dva prijatna sata. I ovde smo imali utisak da bismo ostali ceo dan da smo mogli.
Poslednje odredište bio nam je Lepenski vir – arheološko nalazište koje je izmenilo istorijske udžbenike. Ljubazni domaćini su nam ispričali uvodnu priču i pustili dokumentarni film o otkrivanju ove značajne i složene praistorijske kulture.
Najviše me je fascinirala predanost onih koji su otkrili ovo mesto, taj entuzijazam, istrajnost i vera u to da se pred njima krije nešto veliko. I uspeli su. Našli su naselje u kojem je čovek živeo i pre 9500 godina! Pružili su istoriji i arheologiji sveta veliko otkriće, a turizmu Srbije pravu turističku atrakciju. Mesto je dakle starije i od antičke Grčke, i od piramida! Dakle, najstarija naseobina (da ne kažem naselje), na tlu Evrope i šire, pronađeno je baš ovde!
Po meni, ono što ovo mesto čini još atraktivnijim jeste i ono što je inspirisalo ljude praistorije – stena koja se nalazi baš prekoputa nalazišta. Čuli smo priču da je ta stena za njih značila i odrednicu za vreme i lokaciju za povratak kući kada odu u lov, ali i inspiraciju za stvaralaštvo. I zaista, razumela sam to što je izazivala u njima čim sam je ugledala jer izgleda fascinatno, gotovo hipnotišuće.
Na kraju smo još obišli vizitorski centar i videli eksponate. I tu se završila ova izvanredna tura. Dunav nas je kao dobar domaćin i ispratio, ovoga puta uz neobično lep zalazak sunca. Tada sam premotavala slike svega što sam videla danas i shvatila da ko želi da bolje upozna Srbiju, ova čarobna destinacija treba da mu bude među prvima na listi.

Autor: Jelena Stefanović

Ovaj program možete pogledati i online rezervisati na ovom linku: https://www.serbianadventures.com/sr/adventure/view/70/krstarenje-djerdapskom-klisurom-1-dan