Temišvar i zašto ga zovu "mali Beč"

Odavno rešavam da odem do Temišvara. Moja generacija pamti siromašnu, gladnu socijalističku Rumuniju koja nas nije privlačila kao turistička destinacija. Danas je Rumunija, koja je već 11 godina članica EU – sasvim druga zemlja. Temišvar - grad na svega 140 km udaljenosti od Novog Sada idealno je меsto za jednodnevni izlet. Vojvođane za taj grad vezuje i 200 godina zajedničke istorije u Austrougarskoj, a nekada je u njemu živela brojna i značajna srpska zajednica.

Kao i za neka od mojih prethodnih putovanja, pretragu za programom sam uradila preko sajta SerbianAdventures.com. Jednostavno sam ukucala za mesto polaska Novi Sad i destinacija Temišvar, a sistem mi je prikazao turu koja odgovara zadatim parametrima. Dan – nedelja, polazak u 6 ujutru, povratak oko 8 uveče. Ne preterano naporno, a opet dovoljno vremena da se obiđu najvažnije znamenitosti tog grada i eventualno nešto kupi u jednom od najvećih tržnih centara na Balkanu. Uradila sam odmah online rezervaciju a nešto kasnije su mi iz agencije koja organizuje putovanje poslali instrukciju za uplatu. 

Tačno u 6 ujutru krenula je naša mala grupa iz Novog Sada novim, udobnim mini busom. Brzo smo preko Zrenjanina stigli do graničnog prelaza Srpska Crnja. Prethodno smo u Novoj Crnji napravili kratku pauzu za kafu. Verovatno zbog ranog polaska iz Novog Sada, na granici smo izbegli gužvu i prešli je posle samo pola sata čekanja. Na putu do Temišvara, naš vodič nam je ispričala osnovne činjenice o Rumuniji, o prošlosti i sadašnjosti, o istoriji Temišvara, a takođe dala neke praktične informacije koje je neophodno znati (valuta, menjačnice,gradski transport, restorani, vreme...). Mini bus smo parkirali kod Tržnog centra Iulius mall i dogovorili se da ćemo se naći na istom mestu u pola šest popodne (po mesnom vremenu koje je pomereno za jedan sat unapred). Zatim smo sa vodičem lagano krenuli pešice do centra do koga se vrlo lako i brzo stiže pored ogromnog parka (Botaničke bašte). Sačekala nas je kišica, ali pošto je bilo toplo, a mi naoružani kišobranima, malo kiše nije nam moglo pokvariti raspoloženje.

Centar Temišvara sastoji se od tri prelepa, prostrana trga međusobno povezanih ulicama sa kojima zajedno čine veliku pešačku zonu. Prvi utisak je da je Temišvar mnogo veći i lepši grad nego što sam očekivala i da u potpunosti zaslužuje naziv „mali Beč“. Veliki deo prelepih starih zgrada renoviran je, mnoga zdanja su u procesu obnove.

Grad deluje nekako gospodski, pogotovo nedeljom, bez buke i mnogo ljudi. Drugi neočekivani utisak je količina parkova, zelenila i cveća. Prvi trg na kome smo se zaustavili je najstariji TRG UJEDINJENJA, za nas iz Srbije posebno značajan jer se na njemu nalazi i Srpska Saborna pravoslavna crkva iz 18 veka, a takođe Dvor Temišvarskog Vladike kao i Dom Srpske Pravoslavne zajednice, tj čitav jedan kvart zauzimaju srpska zdanja. Ušli smo u  našu Pravoslavnu crkvu u kojoj se upravo završavala nedeljna služba i koja je bila prepuna srpskih građana koji žive u Temišvaru. U dvorištu crkve je i spomenik Milošu Crnjanskom koji je najveći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo u Temišvaru. Tačno nasuprot Pravoslavne crkve nalazi se Rimokatolička katedrala, dok sa druge dve strane Trg uokviruju barokna zdanja od kojih je najveće Barokna palata iz 18 veka u kojoj je bilo sedište Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata, a takođe ne manje interesantne, sveže obnovljene palate u stilu secesije. U sredini Trga nalazi se barokni spomenik Svetog Trojstva, kakav se može naći u mnogim delovima bivše Austrougarske, a koji je posvećen prestanku epidemije kuge.

Sledeći trg koji smo obišli je nešto mlađi i manji TRG SLOBODE, kojim dominira crvena zgrada stare Opštine (Gradske kuće), a u kojoj se danas nalazi Muzički fakultet. Zanimljivo je da se na toj zgradi sačuvao jedan od retkih natpisa koji svedoči o 160 godina otomanske vladavine u ovim krajevima. U
sredini Trga uzdiže se barokni spomenik posvećen Devici Mariji i sv. Janu Nepomuku. Ka poslednjem u nizu - TRGU POBEDE vodi pešačka uličica Alba Iulia, u kojoj smo u jednoj od menjačnica promenili evre za leje. U njoj je i Turistički informativni centar koji je na žalost nedeljom zatvoren. Trg Pobede zapravo više podseća na kratku, široku ulicu čijom sredinom se prostire prekrasna cvetna aleja sa fontanom i spomenikom vučici koja hrani Romula i Rema. Sa jedne strane Trga je Palata kulture u kojoj su smešteni Opera, kao i rumunsko, nemačko i mađarsko pozorište, dok se Trg završava ogromnom Rumunskom Sabornom crkvom Banatske metropolije . Na bočnim stranama nižu se prelepe stare palate u meni omiljenom stilu secesije. Na jednoj od njih, nedaleko od Opere još uvek se vide tragovi metaka koji podsećaju na tragične događaje iz nedavne prošlosti grada u kojem je počel a Revolucija 1989 godine kada je svrgnut režim Nikolau Čaušeska. Vodič nas je uputila na restoran Lloyd koji vodi Srbin, a nalazi se u istoimenoj palati i u kome se može vrlo dobro pojesti po sasvim pristupačnim cenama.
Turu sa vodičem završili smo kod Rumunske Saborne crkve, podignute između dva svetska rata, koji dominira trgom i u čijoj se arhitekturi primećuje uticaj stila moldavskih manastira.

U međuvremenu je i kišica prestala, i pod sunčevim zracima Trg je zasijao u svojoj punoj lepoti. Preostalih nekoliko sati iskoristila sam da lagano, bez određenog plana obiđem širi centar grada i prošetam obližnjim ulicama i veoma lepo uređenim šetalištem pored Begeja. Temišvar obiluje zelenilom
i velikim parkovima sa uređenim stazama za pešake i bicikliste. Nedaleko od Rumunske Pravoslavne crkve prošla sam pored zgrade Filharmonije ispred koje su na pločniku utisnuta obeležja koja napominju o gostovanju čuvenih muzičara u ovom gradu (Brams, List, Bartok, Štraus....). Obišla sam i najstariju
zgradu u Temišvaru, Dvorac Hunjadi u kojem se nalazi Muzej Banata koji se momentalno renovira. U neposrednoj blizini Trga Pobede je i kompleks Pijarističke crkve i manastira, kod čijih se fratara školovao Miloš Crnjanski.

Na povratku, na Trgu Slobode, na grad se sručio snažan pljusak. Srećom bila sam u blizini prijatnog starog kafea, pa sam kroz njegove velike prozore uz kafu i kolače mogla da čekam prestanak kiše i posmatram Trg po kojem su klizili ljubičasti, široki tramvaji i koji je bio jednako lep i pod kišom. Obišla sam i jednu od tri Temišvarske sinagoge - monumentalno zdanje u mavarskom stilu, koje govori o značaju nekada brojne jevrejske zajednice. Već pomalo umorna vratila sam se u šoping centar. Ogroman Iulius Mol je raj za one koji uživaju u kupovini, pogotovo u vreme rasprodaja, a na poslednjem spratu veliki broj restorana nudi kuhinje za svaki ukus.

Na povratku skoro nikog nije bilo na granici, i u Novi Sad smo stigli za manje od tri sata, pomalo umorni ali puni utisaka. Definitivno, ovo nije moje poslednje putovanje u Temišvar, taj grad bogate istorije i arhitekture zavređuje da mu se barem još jedanput vratim. Pogotovo što se intenzivno priprema za 2021 godinu kada će kao i Novi Sad biti Evropska prestonica kulture i kada će sigurno biti još lepši nego danas.

Priču poslala: Dobrila Nikolić iz Novog Sada

Program za Temišvar možete pogledati na ovom linku: https://www.serbianadventures.com/sr/adventure/view/289/temisvar-izlet-iz-novog-sada