Magičan vikend u istočnoj Srbiji
Autor: Danijela Okrajnov
Vinogradi, vinski podrumi, vino – u najvećoj meri ovo su prve asocijacije za istočni deo naše Srbije. Sunčana regija sa izuzetno slatkim grožđem raznih sorti, zaista opravdava naziv "vinska regija". Ljubiteljima ovog, kako ga mnogi nazivaju, rajskog napitka, putovanje u ove predele predstavlja užitak, kako u ukusima i mirisima, tako i u "za oko dragim"prirodnim lepotama. Na mene, koja i sama volim ukus vina, ipak je najjači doživljaj ostavila priroda i nepregledne padine pod vinovom lozom. Letnji zraci sunca su obasjavali vinograde i činilo se kao da i lišće svetli.
Prilikom obilaska ovih predela ne treba propustiti posetu manastiru Bukovo o čijem nastanku postoje tri predanja. Prema prvom, manastir je zadužbina kralja Milutina i sagrađen je krajem 13. veka. Po drugom predanju podigao ga je Sveti Nikodim Tismanski u drugoj polovini 14. veka, a na osnovu trećeg predanja manastir potiče iz 15. veka i ktitor je neko od vlastele Timočke Krajine. Ono što manastir Bukovo čini jedinstvenim je uzgoj vinove loze i vinarija. Naime, manstirsko bratstvo je podiglo jedinstveni zasad crne tamjanike, kojim je ova drevna sorta sačuvana od zaborava i stvorena je osnova za stvaranje jednog novog, izvorno srpskog vina. Pored vina, bratstvo proizvodi veoma kvalitetnu rakiju i med.
Veoma lepo iznenađenje za mene je bila vinarija Matalj. Pored degustacije pet izvanrednih vina, izrazito ljubazni domaćini su nas ugostili bogatom i ukusnom zakuskom u vidu raznih domaćih specijaliteta. Veoma poznato i nagrađivano vino ove vinarije je Kremen – Cabernet Sauvignon. Ovo vino zagasite rubin boje je dobijeno posle 12 meseci odležavanja u barik buradima.
Kada smo kod priče o vinima istočne Srbije, neizostavne su Rajačke pimnice. Ovaj kompleks vinskih podruma nedaleko od sela Rajac, nastao je u 18. veku. Kompleks čine kamene kuće sa velikim podrumima koji su puni bačvi u kojima "leži" vino. Ove kamene kuće kojih ima preko dve stotine čine jedno naselje za sebe, sa ulicama i trgovima. Ovo su lepe i majstorski precizno urađene kuće od žutog kamena, uglavnom četvrtastih oblika s velikim bačvastim ili kvadratnim vratima. Sliku upotpunjavaju lepo ukomponovani mali prozori i duboko ukopani zadnji zid koji omogućava podrumsku temperaturu i vlažnost pogodnu za čuvanje vina. Kao ukras pimnica, tu je na više voda raspoređen krov pokriven crvenom ćeramidom. I spoljašnji izgled i funkcija pimnica su u savršenom skladu s okolinom. Kako smo imali nešto slobodnog vremena iskoristili smo priliku da prošetamo putem kroz šumu koji vodi do sela Rajac. Iako je bio letnji dan, ovde je bilo prijatno. Lagani povetarac i cvrkut ptica učinili su da se osećamo spokojno. Vazduh je mirisao. Prošli smo još jedan krug između kamenih kuća i stigli na odredište. Naime, vlasnici nekoliko podruma su prilagodili svoja zdanja za prijem gostiju. Naš domaćin nam je priredio nezaboravan provod i pravu "eksploziju" čula. Degustiralo se vino u "priličnim" količinama, ali uz obilnu hranu nije mnogo uticalo na "moć zapažanja i rasuđivanja". Naravno, uživalo se i u muzici.
Ovim završavam priču o vinu!
Kako se nalazimo u istočnoj Srbiji, svakako je obavezna poseta lokalitetu Felix Romuliana. Ova velelepna, antčka palata je bila rezidencija rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija koji je rođen na teritoriji Srbije i koji je bio Dioklecijanov zet. Pojedini delovi podnih mozaika su izuzetno dobro očuvani i daju uvid u to da je u pitanju delo izuzetnog umetnika. Vitki beli stubovi svuda oko nas su mi olakšali da zamislim kako je ovo zdanje moglo izgledati u celini, nekada, zaista davno. Zatvaram oči i puštam mašti na volju. Zamišljam ovo mesto ispunjeno onovremenim stanovnicima, mirisima, zvukovima... U Narodnom muzeju u Zaječaru deo postavke čine i predmeti donešeni sa lokaliteta Felix Romuliana, što nam olakšava da steknemo malo bolji uvid u život tog vremena.
Najpoznatiji grad ovog dela Srbije je svakako Negotin u kom smo posetili rodnu kuću najvećeg srpskog kompozitora iz sredine XIX veka Stevana Mokranjca, Konak kneza Todorčeta, izgrađenog sredinom XIX veka i koji predstavlja najstariju varošku kuću u Negotinu, a danas muzej Hajduk Veljka. Posetili smo i spomen sobu Đorđa Stanojeviča, rođenog Negotinca, savremenika i velikog prijatelja Nikole Tesle.
Ovaj veoma ispunjen vikend je završen posetom Rajkovoj pećini, koju je otkrio krajem XIX veka naš poznati geograf Jovan Cvijić. Sam put do pećine je veoma živopisan. Prolazi se pored obale Malog Peka i jezera Veliki zaton. Prema onome što je do sada poznato, hodnici Rajkove pećine dugački su preko dva kilometra. Ovo je zaista umetničko delo koje je stvorila sama priroda. Pećinski nakit nalikuje na oblike kakve stvara čovek, umetnik, i u pojedinim delovima pećinskog kompleksa zaista je masivan. U jednom prolazu mi se činilo kao da prolazim hodnikom neke palate, pored prelepih, svetlucavih stubova.
Program možete pogledati OVDE