Moja savršena fruškogorska bajk-avantura

Tekst i fotke: Jovana Radovanović

Da li i tebe vožnja biciklom kroz šumu asocira na potpunu slobodu? Želiš li da se oprobaš  u adrenalinskoj vožnji stazama Fruške gore? Ako je tako, na tebi je samo da izabereš svoju turu i da se (po)kreneš – oprema i bicikl te čekaju!

Ako se još uvek dvoumiš smatrajući da nisi dovoljno fit da bi se upustio/la u ovakvu biciklističku (avan)turu, znaj da grešiš! Potrebno samo da umeš da okrećeš pedale a brzine su tu da ti olakšaju sve ostalo. Iskustvo je zaista neponovljivo i, kad jednom „popiješ“ ovu lekovitu dozu adrenalina i prelepe prirode, poželećeš još! Ipak, na ovoj bajk-turi nisam se samo super provela, već sam nešto i naučila.

Sremski Karlovci

Posle oko sat vremena vožnje od Beograda, stigosmo u Sremske Karlovce, mesto koje izgleda toliko romantično, kao da je u njemu vreme odavno stalo. Smešten između zelenila fruškogorskih šuma i plavetnila Dunava, ovaj gradić i danas odiše uzvišenošću koju je nekad imao kao duhovni i kulturni centar Srbije. Zaista je teško reći šta je u Karlovcima vrednije videti: da li velelepnu Sabornu crkvu u kojoj se čuvaju vredne freske i slike Paje Jovanovića, rimokatoličku Crkvu Svetog Trojstva, čuvenu Karlovačku gimnaziju u kojoj je sniman kultni film „Lajanje na zvezde“, zgradu Bogoslovije ili očaravajuću česmu „Četiri lava“ za koju postoji predanje da će se svako ko se napije vode s nje ubrzo vratiti u Karlovce. Ja ću se svakako vratiti – i bez te čudesne vode.

Brankovo Stražilovo

U čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji školovali su se mnogi srpski velikani, pa tako i Branko Radičević, naš najveći romantičarski pesnik. Mada je rođen u Slavonskom Brodu, Branko je mnogo voleo Karlovce i Stražilovo, gde je po sopstvenoj želji i sahranjen. Zato smo se odvezli do tog mesta, tačnije do Brankovog konaka, restorana na Stražilovu ispred kog se nalazi bronzana statua rano preminulog pesnika, a iznad njega je brdo na čijem se vrhu nalazi pesnikov grob.

E, upravo tu je počeo naš prvi ozbiljniji uspon i prava off-road avantura. Vozili smo uzbrdo obeleženom stazom ka Brankovom grobu, usput se upoznajući s njegovim stihovima ispisanim na tablama. Kod spomenika smo napravili prvu pauzu i obnovili zalihe vode i užine, koje su nam obezbedili organizatori. Sa 400 m nadmorske visine kreće prava avantura za ljubitelje adrenalina i off-road puteva – spustili smo se stazom kroz gustu šumu, što je bilo neponovljivo iskustvo koje je teško opisati rečima. To prosto mora da se doživi. Inače, na Fruškoj gori je uvek prijatna temperatura, tako da vožnja biciklom kroz njene senovite šume pričinjava pravo zadovoljstvo čak i po vrelim danima.

Partizanski put

Ako želiš da zbrišeš s vrelog asfalta, uživaš u prirodi i potrošiš kalorije umesto da se nerviraš u gradskom saobraćaju, ovo je prava tura za tebe! Izbacićeš negativnu energiju i vratiti se kući preporođen! Evo, dok smo se mi vozili uzbrdo kroz Frušku goru, svi smo bili toliko očarani njenim lepotama da se niko nije žalio niti kukao. Mada je neke savladao umor, ipak nisu stali, već su hrabro nastavili dalje ne želeći da propuste nijedan trenutak uživanja u netaknutoj prirodi. Mi iz prve grupe, obradovali smo se kraju uspona, ne samo zbog nizbrdice koja je sledila, već i zbog jedinstvenog doživljaja vožnje u grupi, nestvarne lepote Fruške gore i neponovljivog osećanja slobode. Kilometri spusta do manastira Velika Remeta u potpunosti su opravdali naša očekivanja.

Raj na zemlji

Manastir Velika Remeta jedna je od šesnaest svetinja na „Srpskoj Svetoj gori“, poznat po zvoniku visokom kao osmospratnica, etno-selu u njegovoj blizini i prelepom rajskom vrtu, koji je podigao otac Stefan uz pomoć bratstva i sestrinstva ovog manastira. Prema predanju, ovaj divni manastir, sakriven u gustoj šumi, sagradio je kralj Dragutin još početkom 14. veka, mada istorijski izvori tvrde da je izgradnja fruškogorskih manastira počela tek od 16. veka. Dok smo se odmarali u hladovini ispred manastirskih zidina, razmenili smo utiske koje smo oćutali penjući se stazama Fruške gore, zatim smo se osvežili izvorskom vodom i nastavili dalje.

Pogled za pamćenje

Posle ovog lekovitog predaha, napunjenih baterija i nadahnuti čudesnom energijom, lako smo stigli do Karlovačkog vidikovca, poslednje tačke naše današnje biciklističke rute. Tamo su nas dočekali neverovatan pogled i još jedan veliki srpski pesnik - Duško Trifunović, odnosno njegova statua koja sedi na stepeništu i spokojno gleda na Dunav, bačku ravnicu i šume koje njišu na njegovoj suprotnoj obali. Na vidikovcu smo se počastili sladoledom, nadoknadili potrošene kalorije, „napunili baterije“ i dogovorili sledeću turu! Jedva čekam da krenem!

Sleganje utisaka

• Čak i ako zastaneš da se nadiviš nekom očaravajućem pogledu ili da se, kao ja, malo-malo sagneš da pogledaš neku retku biljku, znaj da ni u jednom trenutku nećeš ostati sam/a, jer uvek neko ostaje s tobom na kraju kolone.
• Bicikli su sasvim novi, posebno dizajnirani i potpuno su prilagođeni terenu. Uz njih dobijate i kacige, ranac, užinu, okrepljenje i sve ostalo što vam je potrebno za bezbednu i prijatnu vožnju.
• Bilo da odabereš poludnevnu, celodnevnu ili višednevnu turu, znaj da će ona u potpunosti biti prilagođena fizičkoj kondiciji grupe, bez obzira na to da li je sastavljena od početnika ili profesionalaca.
• Eto, ja sam se opredelila za turu srednje težine, dužine 25 km, na kojoj sam se tokom vožnje upoznala s istorijom jednog veličanstvenog srpskog gradića, ali i s divljim stazama na kojima se organizuje jedna od najvećih MTB trka u Srbiji!
• Iskreno, jedva čekam sledeću avanturu! Kao što rekoh na početku priče, kad jednom osetiš uzbuđenje koje pruža vožnja biciklom kroz prirodu, prosto nećeš moći da odoliš da se ponovo prijaviš! Treba samo da posetiš veb-sajt SerbianAdventures.com i odabereš svoju bajk-avanturu!