Krstarenje Drinom, iskustvo koje se pamti

Piše: Ana Kostadinović Kosta

Ukrcavamo se kod gradske plaže na Perućcu. Iako se nisam sasvim rasanila, neverovatna boja jezera i blagi vetrić otvaraju mi oči umesto kafe. Našla sam svoj štek na donjoj palubi uz ogradu i smešim se prirodi. Ona mi nesebično uzvraća.

Pedest i dva do Višegrada

Čeka me 52 kilometra plovidbe, ali ona se ipak ne može nazvati dugom jer uz priče mornara Neđa vreme prosto leti. On zna sve o zaštićenim vrstama Nacionalnog parka Tara i znamenitostima pored kojih prolazimo, i sve to nam priča uz šalu i dosetke. Posle pola sata plovidbe, čini mi se kao da posadu broda poznajem čitav život. Ako je i vama bitno kakva je ekipa domaćina i vodiča na celodnevnim putovanjima kao što je meni, onda treba da znate da ćete kroz aranžmane koje pronađete na vebsajtu Serbian Adventures.com uvek upoznati nove sjajne ljude!

Grane kao putokazi

Plovimo kanjonom Drine i za sobom ostavljamo kamp studenata DIF-a i raštrkane ljupke vikendice. Rubovi Nacionalnog parka Tara i dalje nam omeđuju put čineći ga više nego čarobnim. Oduševljavaju me stabalca koja izgledaju kao da niču iz golog kamena na stenovitim obroncima i svojim granama, kao putokazima, usmeravaju putnike ka Bosni i Hercegovini. Ne znam kada smo tačno prešli vodenu granicu jer na sat ne gledam, ali u to vreme voda se već uveliko presijavala pod razgrejanim suncem. Prolazimo pored mesta gde je nekada stajao čuveni most na Žepi, o kom je pisao Ivo Andrić. Danas je tu simbolično pešački most. Nastavljamo lagano ka odredištu.

U trenutku iskrcavanja u Višegradu, sunce je već visoko odskočilo i pošteno zapeklo. Rashlađenje u fontani na trgu prijalo mi je kao dobrodošlica. Preda mnom se ukazuje bista Ive Andrića, koja stoji na samom ulazu u Andrićgrad, deo Višegrada posvećen liku i delu slavnog nobelovca.

Čaršija s neprolaznim šarmom

Njega je unutar Višegrada stvorio reditelj Emir Kusturica. U blogu posvećenom Mećavniku, već sam pisala o tome da je inspiracija slavnog reditelja dobrim delom naklonjena i čuvenim piscima. Ipak, s koliko uzvišenosti on doživljava našeg nobelovca, valjda govori i to što još uvek zazire od ekranizacije njegovog romana „Na Drini ćuprija“, kao i to što je ovim izmaštanim gradićem sačuvao od zaborava andrićevski duh, pretvorivši ga u romantizovanu sliku Bosne iz turskog doba ispunjenu mirisom domaćih ćevapa i najfinije teletine na žaru. Dok pričamo o Višegradu, ne možemo izostaviti i onu o čuvenoj kamenoj ćupriji.

Ćuprija koja odoleva svemu

Ćupriju na Drini u amanet Višegradu ostavio je Mehmed Paša Sokolović, janjičar koji nikad nije zaboravio svoje poreklo. Davno izrečena zahvalnica Višegrađana uklesana je u zidove mosta. Oni su odoleli zubu vremena, ali i sumanutim porastima vodostaja Drine koji se dese jednom u nekoliko godina. Čini se da su kultura, istorija i kamen ovde, jednako stameni. Pešačeći preko mosta upoznala sam Aliju, meštanina, od koga sam čula i stihove najlepše sevdalinke koja govori o jednoj višegradskoj romansi.

Sleganje utisaka

Nakon sat i po vremena obilaska grada i brižljivom odabiru suvenira, ponovo smo na brodu. Sumiramo utiske i prelistavamo fotografije istovremeno uživajući u prijatnim zracima popodnevnog sunca na gornjoj palubi. Na donjoj se za to vreme odvijao kviz s primamljivim nagradama za pobednike, dok su najmlađi putnici dobili priliku da kormilare sedeći u krilu kapetana.

Pred završetak putovanja, ugrabila sam trenutak i osamila se u uglu palube da bih svoju fascinaciju podelila s njom koja ih je stvorila - s Drinom. „Drago mi je da smo se upoznale, ti neukrotiva lepotice“, rekla sam joj mislima, očiju zadubljenih u talase.

Ako vam se dopalo moje viđenje ovog divnog krstarenja, potražite i vi svoje, bilo Drinom, bilo Dunavom ili nekom drugom rekom. Na vebsajtu SerbianAdventures pronaći ćete mnoštvo sličnih sadržaja. Potrebno je samo da kliknete na ove link: https://bit.ly/2ZA0ML6

Ako želite da vidite kako smo se proveli na ovom krstarenju, pogledajte video na YT kanalu SerbianAdventures: https://www.youtube.com/watch?v=g_BedhrHaCI