U pohodu divjunacima - Kajmakčalan i Solun

Putniče, stani! Ovde leže oni! Gomile ove prah kraljeva kriju. S kapom u ruci njima se pokloni, I redom tako ižljubi ih sviju! Iz ovih humka, iz hrnjage kama, Gde truba svesti srca jaka svrsta, Praznici slave granuli su nama I mučenike skinuli sa krsta. Ovde su večni, što vatrama žrtve I bilom srca probudiše mrtve – Srbine, stani! Ovde leže oni! Ovo su naše lavre i oltari; Njihovim svetlim sjajem se ozari, I čelo svoje molitvom prikloni! 1920. ALEKSA ŠANTIĆ

Vidiš putniče, baš tu, ispred tebe, ugasilo se nekoliko života, a sada vidi tamo iza, i tamo se dogodilo, i tamo, i tamo, i tamo. Gde god da se okreneš čućeš iste priče, zato ne dozvoli, da ljudi progone ljude, ne dopusti da naše staze nestanu, da naši koraci ostanu izgubljeni. Ti koračaš stazama nestalih koji su na okrutan način postali heroji.

Ukoliko i Vi želite posetiti Kajmakčalan, pogledajte ponudu na našem sajtu OVDE