Drina, ćuprija i voz "ćira"
Autor: Danijela Okrajnov
Putovanja vraćaju snagu i ljubav u naš život!
Ovaj citat sam jednom prilikom pročitala, ne sećam se tačno gde, ali se definitivno slažem. Za mene posebno su inspirativna putovanja u predele izuzetnih i neobičnih prirodnih lepota. Zapadna Srbija je definitivno takav kraj. Ovom prilikom ću izdvojiti samo jedan mali deo atrakcija koje obavezno morate obići tokom posete ovom delu Srbije.
Potpećka pećina se posebno izdvaja po svom ulazu. Naime, ovo je najviši pećinski ulaz u Srbiji koji spada u red monumentalnih dela prirode. Poseban utisak na mene, pored zaista spektakularnog prolaza, ostavile su strme i visoke stene u koje je uklesana i sama pećina. Stigaviši nedaleko od samog ulaza do kog se dolazi stepenicama, stala sam i podigla pogled ka gore, ka nebu. Visoke stene, čine se kao sama planina iznad nas i u isto vreme izazivaju osećaj divljenja i strahopoštovanja. Imala sam utisak kao da sam u nekom drugom svetu. Sam ulaz podseća na portal koji vodu u drugu dimenziju, kakav smo videli u filmovima. A u pećini, ukrasi kakve samo priroda može da osmisli.
Posle obilaska pećine svratili smo u restoran Vodeničar koji se nalazi nedaleko. Drveno zdanje pored vode, vodenica potočara koja je i dalje u upotrebi nakon sto godina postojanja, ribnjak sa pastrmkom, daju ovom mestu opuštenu atmosferu idealnu za degustaciju izuzetno ukusnih domaćih specijaliteta.
Reka Drina, neobične zelene boje, kakva samo ovde postoji. Iznad reke strme planine obrasle šumom i dok se krećemo u vozilu čine se tako blizu, kao da se mogu dodirnuti. Nisam mogla odvojiti pogled od reke.
Stigli smo do Višegrada i čuvene ćuprije na Drini. Prvo što sam zapazila jeste da se most savršeno uklapa u ovaj prirodni ambijent. Ovo delo ljudskih ruku nikako ne narušava lepotu predela, već ga na jedan neobičan način upotpunjava. Poluostrvo sa kamenim Andrićgradom predstavlja mesto koje vredi posetiti. Dok smo šetali ulicama, imala sam utisak kao da sam u nekom mediteranskom gradiću.
Pošto je bilo leto iskoristili smo priliku za kratko krstarenje rekom Drinom. Preporučila bih svima ovu vožnju brodićem. Tom prilikom imate mogućnost da iz druge perspektive vidite Andrićgrad, Višegrad, most, okolne planine. Svakako je krstarenje jedan lep doživljaj, a posebno na ovoj prelepoj reci.
Šarganska osmica predstavlja jednu od najlepših železničkih trasa na svetu. Danas se ova pruga uskog koloseka koristi isključivo u turističke svrhe. Ovde saobraća voz "Nostalgija" sa gotovo zaboravljenom parnom lokomotivom. Nekada su ove vozove nazivali "ćira". Putovanje ovim vozom je zaista u duhu minulih vremena. Sa nestrpljenjem sam čekala da krenemo, da "ćira" zapišti i lagano zaklopara. Da, nisu me prevarila moja očekivanja kada smo krenuli. Osećaj je zaista bio neobičan i uzbudljiv. Nizali su se bajkoviti predeli, vidikovci, četinarske šume, tuneli i mostovi. Stanice se urađene u retro stilu i sve je izuzetno uredno. Preporučila bih restoran Šarganska osmica na stanici Mokra Gora, kao veoma prijatno mesto za ručak, sa zaista ukusnom hranom.
Sve u svemu, ovu vožnju nikako ne treba propustiti.
Drvengrad je jedno zaista jedinstveno mesto. Drvene kuće, drvene staze, jarko zelena trava, vazduh koji opija svežinom, je ono što mi se urezalo u sećanje na ovo mesto. Bez obzira na mnogobrojne turiste, ovde imate osećaj mira. Dok sam prolazila kroz kompleks imala sam osećaj da se nalazim u selu koje je ilustracija za neku rusku bajku. Ovde se nalazi nekoliko restorana u kojima se služe lokalni proizvodi, hotel, bioskop, crkva, pozorište, i sve je podređeno umetnosti.
Vikend proveden na ovim mestima, u društvi meni dragih osoba, zaista mi je "dopunio" snagu i ljubav u život!
Program možete pogledati OVDE