Put kojim se prolazi dok se vozi ka odredištima je priča sam za sebe. Predeli su kao sa razglednice, a Dunav je saputnik više od pola puta. Stoga, vožnja prolazi u „tren oka“ jer je nemoguće ne prepustiti se i izgubiti se u lepotama koje se vide kroz prozore autobusa. Sve to upotpunjuje priča vodiča koji nas je upoznao bolje sa predelima...Doživljaj je upotpunilo i to što je to jutro bilo puno niske magle, koja je dodala na bajkovitosti.
Nedeljno jutro je obećavalo kišu, a naša radoznala grupa bila je spremna da joj pobegne – i to ne bilo gde, već na fenomenalna mesta kakva samo Srbija može da ponudi. I stvarno, kiši smo bežali ceo dan, svuda nas je dočekalo sunce. Sivilo na putu i atmosferu su dodatno razvedrile i priče našeg energičnog vodiča. Uronili smo u zanimljive priče, koje su nam zagolicale maštu i probudile slatko nestrpljenje da stignemo na odredište.